Учитељ

Конгрес у Хелзингеру =

у Брислу, оснивалац Бриселске „Школе животом за живот“ шеф поликлинике за ненормалну децу, угледни научник и педагог светског гласа, који је основао свој властити систем васпитања чије се методе употребљавају у многим школама културних држава. Г-ђица Амаиде, управница „Школе животом за живот“ показивала је практичну примену те методе. (Његов. метод базира на „центру инсереса“. Дете пролази кроз степене еволуције, кроз које је прошао и примитивни човек. Први је интерес деце за храну, одело и одбрану. Треба наћи што децу интересује па их са пробуђеним интересом даље водити).

Проф. Декроли је на предавањима зналачки аналисао дечју душу, осветио њезине тамне стране и покушао да даде неке сугестије у одређивању психолоших типова код деце. Он је у свом једном нарочитом предавању приказао функцију глобализације дечје душе, којим је изразом покушао да објасни дечја душевна стања, која се налазе на лествици између инстинката и интелигенције.

Курс о Далтон-плану водила је и сама на њему предавала г-ђица Јелена Паркхарст, која је прва почела да уводи тај систем васпитања у свој школски рад у вишој народној школи у граду Далтону. Г-ђица Паркхарст на курсу је примерима показала, како је на почетку школске године поделила програм рада на поједине задатке. Ове задатке давала је. ђацима, да их израде по распореду времена, који они сами учине. Школа код ње није подељена на разреде, него на лабораторије по групама предмета и у тим се лабораторијама налазе наставници дотичних предмета и сва потребна училаи књиге, које раде о том предмету. Ђак има потпуну слободу да зе задржи у једном лабораторију колико жоће, ако ка предмет занима, а наставник је увек спреман, да му даде потребна обавештења и да му помогне у раду. Ако у лабораторију не може да нађе све што му је потребно за рад, онда се иде у разне библиотеке и на екскурзије, онде где ђак може наћи потребан материјал за своју тему. Тако се даје ђацима прилика, да се развијају и напредују својим сопственим ритмом, јер се једино тако научно градиво може савладати и усвојити. Задатак се даје обично на месец, али се сваке недеље рад ђака контролише, Оваквим нхчином даје се детету могућност да активно ради и да се привикава на самосталан рад.