Учитељ
324 Учитељ
ног васпитања. Васпитни се идеали мењају те кад су променљиви настаје питање могу ли бити обавезни за васпитникарг Може ли се ослонити на њих кад види да један идеал вреди само данас» Неће ли сажаљевати оне који га се држе! Ко чита пажљиво еванђеља одмах му упада у очи личност великог учитеља. У историји педагогије нема другог примера за кога се вели да је
учио као нико пре њега. Нема учитеља који се стављао за углед, идеал својим ученицима осим великог учитеља из маленог На-
зарета у Галилеји. Потпуно познаје сврху и идеал васпитања. Сврха је царство Божје а идеал савршен човек. Почетак ње-
гова рада је царство и на Тајној вечери говори се о царству. Оно је натприродно али се може постићи јер је слично семену у коме
је сакривена биљка а у њој цвет. Идеал је сталан за свако доба о чему је сигуран: „Небо и земља ће проћи али моје речи неће проћи“. Чак иде тако далеко да сам себе ставља за идеал и рађе иде на смрт него да шта порекне од свог учења.
Учитељ мора познавати потпуно предмет, мора знати много више него што може саопштити. Што зна мора разумети, разликовати битно од спореднога, не задржавати се на малим и незнатним стварима него изабрати што је важније. Познавање предмета омогућује га да се лако изражава и помаже да говори са аукторитетом а не по аукторитету. Христос према подацима говори „из обиља свога срца“ т. ј. потпуно господари оним чему друге учи. Ово се најбоље видело у контроверзијама са књижевницима и фарисејима, који не пропуштаху ниједну прилику а да га не кушају ухватити у чему, но увек узалуд. Не наводи аукторитета, све долази од њега, као на пр. 5 глава Матејева јеванђеља мало има што из Св. писма осим онога што треба објаснити. И ако употребљава Стари завет оригиналан је, а оригиналност се састоји у животворној моћи коју је уливао у сваку реч коју је рекао. М овде се баш види дубље и шире знање као и боља проницавост и увиђавност него код других учитеља његова доба, који су се сматрали експертима у закону који су учили. Говори од свесног поседа истине у себи, из извора знања изнутра: „Заиста, заиста вам кажем“ је кључ његових изрека. Познавајући предмет одлично не задржава се на незнатним стварима него тражи оно што је најглавније. „Гражите прво царство и његову праведност а друго ће вам се дати. Нарочито наглашује да учитељ мора знати не само што ће рећи него и да мисли кад и где шта треба рећи. Док су се савремени учитељи бавили са церемо-