Учитељ

Христос као учитељ . 325

нијама или спољним делима он тражи њихово духовно значење и не брине се много за пролазни облик. Како су га радо слушали може се закључити да се заиста лепо изражавао, био лак и јасан у говору и мисаони ум.

Свако има неке нарочите особине, које учитељ мора познавати. Познато је како се људи разликују и по физичким и психичким особинама. Учитељ даље мора знати да је на обе стране права личност, мора поштовати достојанство сваког појединца и показати да је заинтересован у сваком од њих те спреман помоћи их, а има и знање те је компетентан да то учини. Осим тога мора познавати друштвену психологију и према томе се управљати. Али пре свега мора себе познавати... (»Миг ууаз Јег Еглећег зјећ зећђбзЕ абппећ Аа5 мага ег дег апсеђогепеп Маштг зетез 2боћов ађтпосеп«. Коетађег 15). Христос је познавао људску природу и тако удешавао своју науку. Учење му је персонално, највише се бави са личним животом, а учење је проузроковано нарочитим потребама личности. Своје најдубље изреке рекао је појединцима као Никодиму и Самарјанки. Са сваким човеком ради напосе. Класичан пример имамо на крају девете главе Лукиног јеванђеља. Ту имамо два колерика, два сина Заведејева који траже да Исус спали самарићанско село, али он то одбија велећи: „Не знате каквога сте ви духа“. Затим долази сангвиник који у првом наступу емоција хоће да га следи. Христос га одвраћа упозорујући га на жртву коју мора придонети ако хоће да га следи: „лисице имају јаме... а син човечји нема где заклонити главе“. После овога долази флегматик, који хоће прво да покопа свога оца и онда тек да дође. Њега Христос тера на неодвлачну радњу: „Остави мртве мртвацима а ти хајде проповедај царство Божје“. Најзад долази меланхолик који хоће да се најпре поздрави са својима код куће а Христос му рече: „Ниједан није приправан за царство Божје који метне руку своју на плуг па се обазире натраг“. Другачије говори са Никодимом другачије са Закхејем. Познаје масе са којима долази у додир и анализира њихове мотиве. Каткада одлаже своје учење ради менталних или моралних недостатака својих слушалаца. 4. 5. На вели: „Његова способност читати људе погледом је кључ његовом великом успеху и показује да године проведене у Назарету као дрводеља испуњене су студирањем људи“. (Језив ће СТалаб ја. #ће Ноће об рзусћојосу И ој. р. 541). Он