Учитељ

«

Страна књижевност 395

сапо | |5егрпо, рипо дирутпе, екзрнсјгајис! 1 згуагајчс таепбтпо зојџсје пајуахл у ћ рппара о уазрбапји. Кагакгепа Ка »Мазрнапја« остбауа зе Ђђа5 и шт гахпоугзпит обгадетт (етата, јако, да зуака [ета Јзрипјауа са! бгој. зротеписето пеке пачјоуе каса (ројефтћ бгојеуа): о пагодпој ХКкон | роуцзкот жпуоји; — о пекшт апзбтузКкни ! еполек ут Којата; о апогтај!пој, хаозгајој 1 хакаспјепој дес), #е фгагапји 2а пјша 1 розшрапји 5 пјита, о БрНогес! 1 Кплеата ха сКапје, о ргогтати зекипФатлић сКоја + ртепабтратовећ о јађоти ргофем а ро Ђезби; о Јо птјаден 11. 4. Зуак! оуај пазчјоу ита ке Као Теха, Која је обгадепа и гапате за ојед та редагоског, раћојобКког ] ШозогзКог од пајуеаћ згиспјака Ргапсизкаћ ] збгашћ. ЏО Т7едисаноп-и ргоуејауа Кгог зуе Чапке опа (еопја уеКог редагове ОПибољ, Која зе Дапаз еНКазпо и ргакз! ргохоФ: »Џ пасејџ уазриапја «геђа розта ган НПаски, Као 1 рз ски озпоуџ; 1 пцедпи зизипи озпоуе пазе рпгоде пе #геђа харозјауш.«

Зет зротепшћ од! Ка, Којшта зе 15 Се оуа гема 105 шта розеђпе гиђике ха осепе, КгШКе, гагуој поуе редагогце, гесепдаје ројефутћ редагозкћ ! Нозојзкћ деја, Као | тадић збтистћ геуца. Оуај одецак Као Текакоп зућ помо 1датћ деја пе зато гтапсизјић уес 1 ашога газић пасја, пагосто Које ргедпјасе за. зуојшт, па тодегпој ђад озпоуапт 5Којата уахХап је. Ттбегезатпо је, о зи рпказ 1 осепе ођтспо и изкој хе ка ођтадешт [ехата доНспог ђгоја, [0 језе зропмаји деја пајуде опа, Која соуоге | газргау јаји о 15[от рнапји. ;

»Мазрнапје« је род игедти фуот Фтеккога Сеогеез Вегцег харосејо тезесот оКкгођгот зуоји 21 гофпи, а рге 16 гофпа је пасггадепо (Стара Рико) од АКкадепије паџке тогаја. Г5Га редагозка гемјја за зуојот ђбогаот гадтапот, Као | угедпозн, диђ пот 1 егаифсјот хаџлата тезјо теди ргуши зПспиа зегиста Пзјеоута пе зато и Ргапсизкој уес и сејот Колштиот 2аради. Јаа Кипјапп

Веуџе итеглаНопаје де |" ептапе. Мој. 7, Мат — Јшп 1929, М' 41—492. ВедасНоп е Адтииз таноп: 31, Апа! да Моп!-В]апс, Сепеуе. Ађоппетеп! апте!: 10 ћт. зшззез.

Иго је упоредио људску цивилизацију с богом, који се вози на тигровима. Ово упоређење добија савршену тачност тек онда, кад се узме на ум положај детета, у који га је ставила људска цивилизација. М заиста, људска цивилизација

· ставила је дете у положај у коме оно никада раније није

било. Ни нашта друго не треба указати прстом него само на најамни рад дечји. Оличена слабост па већ на страшној животној арени, где свакодневно подлежу и снага и здравље одраслих, а камоли деце.