Учитељ

Обрада географије у основној школи 445

ма какве области» Ничему другоме но досади и узалудном замарању, мучењу у толикој мери, да детету омрзне и рођена земља. А наставни програм захтева да се географијом буди и развија „љубав према отаџбини. А та се љубав може развити изношењем стварних и формалних лепота домовине и предочавањем интереса и користи од ње, јер је ту разлог да се домовина заволи као мајка, да се као завичај никада из вида не губи, и да се за њу у потребном часу и жртве драговољно поднесу.

Ако би се географија изучавала по мањим областима, онда дете никада не би стекло јасан појам о квалитетима јединства државе. Оно би из среза у срез понављало исте реке, планине, становништво и др., а никада међу њима не би било оне потребне јединствене слике своје домовине, једнобитне и нераздељене. Интерес је, данас нарочито, да се свуда и свакад има пред очима цела Југославија са свима својим компонентама, и да се свака њена компонента јавља у својој целини а не раскомадана и иски„дана. Свака настава треба да се креће у правцу јединства народнога, јединства грађанскога и јединства државнога, и то је један од најважнијих разлога, да се географија предаје по јединству географских саставница и по јединству њиховом у целој Југо"славији. ЈБуди могу реку одвратити на другу страну, али не могу њена прибрежја и рељеф око ње изменити. Они могу село ра"селити, град спалити, једну културу напустити и занемарити, могу поставити разне међе и преграде, али не могу изменити оно што је стално као нпр. доба годишња, ваздушне струје, водени талог, природну културу итд. На земљиним половима не опстају папагаји ни змијски цареви, нити банане рађају у Београду. Кретање небесних тела, плима и осека не питају ни за какве управне човечје поделе. У свему бивању има узрока и последица, а све се то дешава према природним условима а не према политичким, државним или обласним поделама земљине површине. Стога географију треба изводити према најдуготрајнијим и сталним 06јектима и појавама. Управу државну и поделу на подручја ваља проучавати као засебну саставницу домовине, као јединицу политичкога земљописа, и ваља дати једноставну слику њену за целу државу. |

Обично се каже да деца не могу да појме целу државу, но · им треба показати мање њене делове, по начелу: „од ближега даљем; од познатога непознатом“. А превиђа се да је детету и свакоме страно и непознато и далеко и место иза најближега брега, ако се никада у њему није било. Стечени појмови услови су за задовољење начела: „од познатога непознатом", а никакву улогу ту не игра ни величина простора ни дужина река ни висина планина ни јака или слаба насељеност. У томе је област исто што и цела држава. То правило важи у смислу појмовном, у ланцу узрока и последица, у ланцу стварања организма, али не важи