Учитељ

Наставни предмети у чехословачким основним школама 457

а) Настава елементарних наука (или стварна настава) почиње од 1—3 школ. године и она је центар целокупне наставе на нижем ступњу. Она упућује ђака, да посматра спонтано најважније феномене њихове природне и социјалне околине, да их упозна и. о њима говори сопственим искуством. Она садржи у главном: говор, певање, игре, рецитовање басана и дијалога, индикације помоћу покрета нарочито ритмичких, моделовање, исецање, цртање, састављање и грађење малих играчака. Цртање се обично врши са простом али и са бојадисаном писаљком. У другој и трећој години употребљавају се и боје. Ученик после објашњава учитељу оно што је цртао. На тај начин елементарне науке помажу детету, да схвати безбројне феномене и ствари у својој околини помажући се још и рачуном, мерењем и валутацијом. Настава елементарних наука у планинским крајевима потпуно је различита од оне, која се врши по варошима а нарочито по великим градовима. Али есенцијално остаје увек директна импресија, видно искуство а то се најбоље стиче добро припремљеним екскурзијама, при којима се посматрају природни и социјални феномени свога краја, који су врло пријемљиви за духовни развитак ученика. По варошима екскурзије се приређују посматрањем дечјег врта, неговањем биља и прибирањем хербаријума и минерала.

Развијајући дечји сензитивни живот, елементарне науке васпитавају и језик. При језичним вежбањима а нарочито умножавањем речи састоји се и главни задатак школског рада.

6) На средњем ступњу елементарне науке замењује изучавање отаџбине и то постаје централна тачка. Од ње проистиче математика, грађанске поуке, васпитни ручни радови, цртање и најзад до извесне тачке и физичко васпитање. Овај је предмет врло користан за духовну и моралну еволуцију ученика, за социјалну околину, кућу, школу, општину, за стицање нових појмова у опште било географскоприродних или историјских и социолошких.

Изучавање завичаја полази од саме школе и различито је према природном и социјалном положају у коме се дете налази. Само појмови о отаџбини и о Чехословачкој улазе у све школе са неким основним разликама.

Главна средства излагања су и овде слободно описивање, које треба да долази од импресија и посматрања, и као и код елементарних наука ручни рад.

Поред екскурзија наставници се служе и збиркама природних предмета нађених у околини. Због тога свака школа обично има мали школски музеј у који се прикупљају разне старине, новци, костими, оружје и остале ствари локалне културе.