Учитељ

464 У чците љ

Покусни нацрт распореда времена стриктно се слаже. Школски предмети сконцентрисани су на интерес и јединице рада. Овде видимо антагонизам између новог и старог васпитања. Јер формална школа сматра као центар пажње предмете, док нова школа концентрише сву пажњу на дете.

Васпитање које обраћа пажњу на форме почиње са сумњом. „Које је знање од највеће вредности»“ Овде се тражи традиција и старе институције за одговор. Оставља се проблем стављајући готове формулиране резултате у дечје душе. Због тога ове унапред одређене целине дела, искуства и знања беху подраздељене у одељке познатим: као „предмети“. Сваки предмет има свој уџбеник, покушај да стави садржај без муке у једну усвојиву форму. Рецитација или час лекција са његовим муштрањем, питањима, одговорима, примедбама, ступњевима и лебдећим испитима постају »тодиз орегапа« овога типа школе. Ученик, пасивно скровиште за ово скучено знање, привидно је способан да примени своје знање у практичним ситуацијама пошто се ове појаве доцније ван школе.

Браниоци нове школе захтевају за васпитање шири пролаз него што је то код вербалног учења. Ништа мање него свестрано развијање детета беше њихов идеал. Физичке, социјалне, емотивне, исто тако као и духовне потребе и способности детета откривене су и развијане кроз школу. Ови радикални револуционари иду к самом дететињству. Они предлажу: пустити дете природи, која ће му бити најбољи вођ у опредељивању форме и организације васпитног процеса. Они сматрају да школа треба да буде место где природне тенден“ ције и интереси детета могу бити најслободније манифестовани, Слобода постаје главни фактор новог васпитања, јер би једино кроз студирање неспутаване деце учитељи могли открити оно што је стварно у детињству.

Сваки школски дан треба подесити тако да одговара дечјем расположењу. Дечји интерес узима се као оријентација новог школ. програма. Разгледање села, слагалишта, банке, читаонице, штампарије у којима се штампају школски часописи, позоришта, менажерије за студирање дивљих животиња, ослања се на центар интереса или јединице рада.

Годишњи програм треба да се сматра просто као црта минималне битности да се заврши у сваком школ. предмету. Ново васпитање служећи се способностима детета учинило је да се развију жељене навике и знање; владање, просуђивање социјално и емотивно, и физичко развијање; модификација целокупне личности детета. ,

Нова школа, модерном наставом, претвара силу у вештину, окретност. Формална школа посвећује све дечје време на вежбање у читању, писању, рачуну и т. д.. Нова школа третира ово више као последицу васпитне ситуације него ли као