Учитељ
Домаћа књижевност 543.
Џ У душевном погледу: а) деци се пружа редовна школска настава, сконцентрована у животу у природи; 6) деца се успешно васпитавају породичним начином живота у школи: учитељи живе заједно са ученицима; ученици учествују у вођењу заједничког газдинства; в) код деце се буди и подстиче добра воља, радиност, смисао за дужности према целини и за друштвени ред; г) васпитач искоришћава у знатној мери васпитни утицај друштва, згодно организованим односима са дечјим родитељима. и уопште са јавношћу. |
Бисенија Лукић
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
А) Домаћа књижевност
Гласник Енографског музеја у Београду, књ. ЈУ уредник Д-р Борив. М. Дробњаковић; Београд, 1929.
Ако за кога важи она стара заповест: „Познај себе“, то свакојако понајвише важи за учитеља и свештеника. Они су у најнепосреднијем додиру са сеоским живљем, тј. са оним делом народа, који најмарљивије одржава обичаје, старинске умет-. ности, вековне мелодије, религију и све што карактерише један народ. Васпитач народне омладине и народа не може извршити своју улогу ни добро ни лако ако не познаје душу народа свога: места и околине. Он осем тога мора познавати и живот и душевна стремљења свега народа свога. То он не може свакада на извору сам собом опазити ни промотрити, него се мора средством књига и слика, музикалија, музеја и др. послужити. Књига којој наслов исписасмо, богатством свога садржаја и разноврсношћу његовом даје учитељу и свештенику мотиве и поводе како ће и шта ће опажати, прегледати, проучавати, тумачити, скицирати, цртати, бележити и саопштавати стручњацима, и тиме помагати рад стручњака на пољу наука. Боје, облици, гласови и тонови имају своје нарочите речнике, имају свој говор, они изражавају осећај и мисао човека исто онако као што их изра-. жава говор човечији, па врло често говор људски није у стању да искаже осећај човеков онако јако, као што је у стању музика, слика или облик материје. Највећи приповедачи често нам кажу: то није у стању перо да опише. Отуда народ о себи и о својој прошлости речито и врло изразито говори својом ношњом, везовима, кројем, певањем, шарањем, врачањем и гатањем, грађевинама и другим материјалним творевинама, из којих провирују његов дух и његова душа. А на томе се довољно.
>>