Учитељ

Страна књиж вност обје

Жплолђ Амар: Человеческал машина. Издание. вгорое. Государственное издателњство. 1926 Москва — Ленинград. Ма колико људска цивилизација ублажавала људске нарави ипак и данас више него икад конкуренција је главни регулатор. људских односа. Опстаће у животу онај који више произведе а мање снаге пстроши. Зато се у свима културним земљама велики број људи занима питањима организације рада у опште и питањем физиологије рада посебице. За тај циљ постоји у Паризу лабораторијум за изучавање професионалнога рада чији је директор писац ове књиге коју приказујемо. Он је, као и многи други људи, који се баве истим послом, у својој лабораторији дошао до драгоцених дата, дао им научни смисао и објавио у књизи: Ге Мојешг ћитат. Вредна по документима преведена је одмах на руски језик, убрзо распродана доживела је друго издање допуњено многим новим текстом и новим сликама. Увод за књигу написао је циришки професор Виктор Анри, који се у њему бави питањем енергетике живота, чиме знатно доприноси разумевању и вредности ове књиге.

Али шта садржи ова књига2

Пре свега Анри даје један оптимистички закључак енергетичког схватања живота, по коме се у сваком животном процесу врши преобраћање извесних продуката названих хранљивим и образовање сложених тела, која чине живу материју. Према томе живот није ништа друго него стално задржавање и купљење хемијске и сунчане енергије, која успорава преобраћање кориснеенергије у топлоту и спречава растурање ове топлоте по светском пространству. Присуство живих организма на земљи продужава живот свету, јер кад не би било живих организма, деградиција . енергије вршила би се брже, земља би се брже охладила, и свет: би брже дошао у стање крајње равнотеже. Зато се циљ људскога“ живота састој: у томе, да се сталним светским радом свакад и свуда стварају такви услови живота, који би одговарали максималној утилизацији енергије. Развиће технике помаже овај циљ савремене енергетике, која нас уверава да прогрес на земљи ствара све више услова за срећу на земљи, чији долазак зависи од енергије нашега свестранога рада.

Амар пак не поставља никакве циљеве. Он проучава људску машину са свих страна и труди се да све процесе у њој о6јасни, разуме и тиме открије законе по којима она дела и по кокојима би се она најбоље искоришћавала. Интересантно је то за човека мислиоца улазити у схватање опште механике, разуме-. вања строја људскога тела, мишића као покретача и храњења, трошења енергије, савремене експерименталне технике итд. итд.

Остављамо све то на страну. За васпитача је од неоцењивевредности ући у питање дејства рада на људски организам.

О томе ваља рећи коју реч. |

Утицај рада на људски организам је очигледан. Он утиче на мишићну снагу, дисање, крвоток, пулс и општу размену ма-