Учитељ

О писменим задацима у основној школи 599

НАСТАВНИ РАД

О писменим задацима у основној школи

За општу културу човечанства, писмено изражавање има врло великог значаја. Библиотеке — магацини и слагалишта производа људскога духа, јесу продукат писменог изражавања и најбољи доказ за то. Где не постоји писмено изражавање, тамо нема ни културе у правом смислу те речи, јер је почетак културе тесно везан за писмено изражавање. Култура се уопште не може ни замислити без писменог изражавања, због тога се у данашњим школама поклања пуно пажње писменим саставима. И основна школа много се труди да дете оспособи за самостално писмено изражавање. Средство за постигнуће тог циља јесу писмени задаци. При њиховом обрађивању понегде се држе по традицији извесне поступности и то: 1 преписивање, 2 писање по учитељевом диктату, 3 обрада писменог састава помоћу учитеља и теж 4 самостални писмени задаци. ј

1 Преписивање је прва, почетна и најпростија писмена радња. Чим дете научи да пише неколико слова, од којих се може саставити реч или реченица, одмах се прелази на вежбање у пре-писивању тих речи, из буквара или са табле, на којој учитељ те речи лепо напише. Кад се усвоји цела азбука, онда се деца вежбају у преписивању текста из читанчице. Ово је први ступањ писмених састава, који је чисто механичке природе. Задатак му је савлађивање техничких тешкоћа код писања и да се деца науче "да што лепше и што брже пишу. Ту се вежба само рука. Стваралачке снаге, ум и воља су, да не кажем никако, запослене врло слабо, те ово механичко преписивање врло слабо утиче на снажење воље и развијање дечје интелигенције. Уосталом и није њима тај задатак већ само да деца савладају технику писања.

2 Кад деца колико - толико савладају тешкоће механичког писања, онда се прелази на другу врсту писмених задатака, а то је писање по диктату учитеља. Ова се,радња сматра за тежу од прве, те зато и долази иза ње. И за ову се радњу обично мисли, да је припрема за самосталне писмене задатке, који имају да дођу тек доцније. Ова радња састоји се у томе, што учитељ нешто диктира, деца пишу. Обично се то ради у току друге године. Смисао ове радње је у томе, што се везују аудитивне претставе — речи за визуелне, а уз то и вежбање у моторним радњама. Дакле, од преписивања из књиге, ова се радња разликује по томе, што су овде мало јаче наглашене аудитивне претставе · речи, јер тог има и код преписивања али само нешто мање. Дете прве па и друге године, кад нешто преписује из књиге, увек шапатом изговара исте речи, те се тако везују аудитивне претставе с визуелним. Према томе ова друга радња, овај други облик писмених састава, има слабу васпитну вредност. Код ове радње ум