Учитељ

600 У читељ

и воља су слабо запослени, слабо се вежбају, те се и слабо развијају. Тамо, где постоје ови писмени задаци, они се обично врше у другом разреду.

3 У трећем разреду писмени се састави обрађују помоћу учитеља. Градиво за писмене задатке обично се обрађује раније, а на самом часу писменог рада, само се градиво понови. Затим учитељ тражи од деце да сама даду наслов. Од добивених усмених одговора, учитељ одабере најбољи и нареди да га сва деца. напишу као наслов. Затим се прелази на излагање самог градива. Подесним питањима учитељ извлачи од деце одговоре у дужим или краћим реченицама. Реченицу најбољу по садржини и стилу он поново издиктира а сва деца ту реченицу упишу у своје свеске. И тако се ради реченица по реченицу, све до краја, док се не изложи писмено цео чланак или неки краћи доживљај.

Држи се да су такви радови продуктивни и служе као једна радикална припрема за самосталне писмене задатке. Међутим тешко је се с овим сложити и ево због чега: Пре свега код таквих писмених задатака, нису сва деца активна. Најактивнија су она која су најбистрија. И учитељ није у стању да контролише дечју активност, јер му то онемогућава сам процес рада. Разуме се да учитељ поред бистрих ђака упита по нешто и слабе. Устане тај слаб ђак и ћути. Зашто ћути» Шта значи то његово ћутање Да ли он није пазио, то јест није био пажљив или можда просто не уме да се брзо изрази, не уме да се снађе, изгуби се а време пролази. Учитељ не може да се с њим дуго задржава, јер нема времена и мора се задовољити одговором бољих ђака. Остали ђаци примају те готове мисли бољих ђака и бележе их у своје свеске. На тај начин, радња се за већину ученика претвара у чисто механичку радњу — писање по учитељевом диктату, то јест исто оно" што се радило у другом разреду, само у другом облику. На тај начин и овај облик писмених задатака, коме се посвећује по кадкад цела трећа година, нема велику корист и слаба је припрема за самостално изражавање.

4 Најзад у четвртој«години или крајем треће, прелази се на потпуно самосталне писмене саставе. Ђак има да сам, потпуно, самостално писмено изложи неко градиво. Циљ овим задацима је, да развије код деце способност јасног, лепог, правилног и самосталног излагања својих идеја, доживљаја и т. д..

· Дакле; видели смо да за развијање способности писменог изражавања постоји поступност при обрађивању писмених задатака, по принципу од лакшег ка тежем ито 1) преписивање из. књиге или с табле, 2) писање по диктату, 3) обрада писмених састава помоћу учитеља и најзад 4) самостални писмени задаци.

Ми смо у краткој анализи видели да две средње радње на име: писање по диктату и задаци обрађени помоћу учитеља имају слабу вредност и њима се слабо постиже задатак уопште. Намеће се онда питање, да ли има смисла да се придржавамо овог реда: