Учитељ
Метода. Декролиа у школској пракси 653
- У школи ђаци имају природну слободу. Они могу слободно разговарати, питати, чинити примедбе на ствари, одговарати; могу увек устати, слободно кретати се, саветовати се с друговима и изаћи из разреда. Где је већи број ђака у разреду, дисциплина је нешто строжија.
По правилу ђаци у извесним часовима преко недеље заједнички расправљају о предметима, које сами изаберу. То је нарочита прилика за говорничка вежбања, у вези с дебатом и дискусијом. Те расправе почињу још од материнске школе, а имају сврху да ђаке учине самосталним, одважним при јавном иступању, искреним и одлучним.
Ђацима се поверавају неке особите дужности и одговорности. У сваком разреду бира се старешина, који се стара о реду и дисциплини. Другима се ставља у дужност, да се старају о животињама, школском и ђачком прибору и материјалу, чистоћи, украшавању школе итд. У најстаријем разреду бира се .,претседник“. С времена на време држе се скупштине, свих ђака на којима претседник школе подноси свој извештај шта је урађено за прошло време, после чега обично говори управитељ школе, а затим следују рецитације, песме, позоришни комади и друго.
Родитељи су у сталном контакту са школом. Честа су и родитељска већа и састанци учитеља, лекара и родитеља.
Телесном васпитању се поклања знатна пажња. Гимнастика је највећим делом шведска а игре су разноврсне. На слободном и чистом ваздуху изводе се вежбе дисања и разноврсна ритмичка вежбања. |
Настава у овим школама почиње у осам и по часова. Главни одмор и пре и после подне траје пола часа. У овом времену деца раде лакше послове у врту (на својим лејама), играју се и занимају на гимнастичким справама. Кад настава траје цео дан, деце у подне не иду кући, већ обедују у школи. После обеда ђаци се сунчају или леже у практичним пољским креветима. У модерним школским зградама налазе се купатила, с басеном за' пливање и модерно уређена сала за гимнастику.
Декроли дели душевни рад детета на три етапе: 1 примање нових знања и утисака, 2 њихова прерада и 3 изражавање, манифестација. Прву етапу је назвао „опсервација“ (посматрање), другу асоцијација (у простору и времену), а трећу експресија .