Учитељ

За проблем нашега васпитања 657

расположењу много других књига: научне речнике, енциклопедију за омладину и друго.

Велики значај имају такозване »васпитне игре“. Оне се искоришћују на свима ступњевима, а има их врло расноликих. Неке од њих служе као тестови, како би био утерђен ступањ развитка чула и разума детета, друге служе вежбању чула и ори јентацији.

Метода Декролиа развија необично саморадњу ђака. У Декролиевим школама се не предаје, не понавља и не говори много. Велика пажња се поклања посматрању, које ђаци врше на пострек учитеља и под његовим надзором. Предмет посматрања је све оно, што произилази из асоциација, а што ђаци прерађују писмено и илуструју цртежима, сликама и колекцијама.

Пређено градиво овом методом постаје трајна и сигурна духовна својина ђака. Истина, овде се не полаже највећа пажња на квантум градива, него на начин, помоћу кога ђак прима и сварује градиво. .

С методом рада стоји у вези и начин помоћу кога се учитељ уверава, како је ђак савладао градиво. На Декролиевим школама нема ни испита ни оцена. |

Има система (н. пр. далтонски план), који траже много већу. самосталност од ђака. Код Декролиеве методе ђак се више упућује и води. Ноин поред тога Декролиеве школе су праве радне школе. |

Миодраг В. Матић

За проблем нашега васпитања“

У свима гранама културне делатности човека осећа се једно опште лутање. И наука и уметност су у тражењу, у тенденцији за нечим новим. Нема правца; нема ауторитета. Сав научни и уметнички рад састоји се у експериментисању без позитивних резултата трајније вредности. То лутање наступило је у последње време у педагошкој науци, а испо-

#) Овај чланак пуштамо нарочито стога, што се у њему износи схватање о школи и о школским новинама једнога младога учитеља. За нашу, учитељску психологију овде су врло лепи податци. Не може се нешто урадити кад се не зна у ком правцу да се ради. У овом чланку се износи жеља Ддедна у ком правцу да се ради и како да се ради. Ур.

- Учитељ | 42