Учитељ

662- Учитељ

Још док се нисмо познавали, помислио сам, да би Стеван зацело био добар пријатељ. Због тога се решим, да се упознам с њим. Кад смо се једном играли на станици вукући једна кола, требало је да ја први вучем. Али ја сам рекао: „Де ти прво вози мене“. Он је то одмах учинио. То је значило, да је мој пријатељ добар. Он је и стрпељив. Обећам ли му штогод, а не могу му то одмах дати он ме не мучи, већ чека, док му то не дам“. — Живан — интелигентан дечак из радничког света — предао је следећи рад: „Мој пријатељ се зове Василије. Он је увек добар према мени. Једном је добио од своје мајке новаца. Хтео је најпре да пође сам у биоскоп. Али му рекох: „Поведи и мене“. Тада ме је повео и платио за мене. Често се играм са својим пријатељем. У игри не пркоси, весео је чак и кад изгуби“.

Десетогодишњи дечаци су весели, борбени. Стога и није чудно, што се 15 пута код пријатеља цени неустрашиво, одважно понашање. Један ученик је писао: „Благоје је мој најбољи пријатељ. Кад се с другом децом свађам и бијем, он ми помаже. Он је и одважан. Не боји се у шуми. Ако лишће зашушти, не бежи, већ стане мирно. Кад се играмо рата, он одмах сам наваљује на непријатеља, а не гура мене напред“.

Нарочито импонира деци, кад се неустрашиво понашање испољи према одаслима. Један ученик је описао такав доживљај: „Пре неколико недеља играли смо се у јеловој шумици лопова и жандара. Петоро деце морало је да тражи лопове. Кад смо их нашли, подигосмо велику галаму. Одједном. дођоше два просјака и хтедоше да нас бију. Ми се брзо разбегосмо. Али нас мој пријатељ исмеја. Он је просјаке најпре изгрдио и рекао, та ваљада можемо да радимо, шта хоћемо. Онда смо просјаке оставили и отрчали кући, јер се било прилично замрачило“.

У 11 случајева признавало се пријатељу, да је приправан да притекне у помоћ. Један дечак врло покретљива духа пише: „Свиђа ми се код мојега пријатеља, што је врло пријатан и приправан да помогне. Једном пођосмо у град. Тада сусретосмо једнога странца, који није знао пут к станици. Онда је мој пријатељ показао човеку пут и још је део пута с њим ишао. — Неколико дана доцније играли смо се лопте. На једној старој жици разрезах ногу. Ја брзо викнух свога друга. Овај откине неколико листова и метне их на рану. Онда око тога још омота своју џепну мараму".