Учитељ

686. Учитељ

она не креће као речна само у једном правцу. Заштор Одлази ли некуд морска вода2 — Онда зашто се стално креће Има разних узрока. Најчешће је покрећу ветрови. Ветрови подигну велике водене таласе, понекад толико велике, колико су наше куће. Шта кажемо, да је онда на мору настала» (Бура) Поред тога морска вода два пута долази к обали и два пута се повлачи. То стално придолажење мора зове се плима, а повлачење — осека. Плима и осека су стална морска кретања (а бивају под утицајем сунца и месеца на морску воду). Шта показује ова слика» (Осеку). А ова (Плиму). Независно од тога морем тече вода на неким местима као неке реке, обично испод морске површине. Те се реке зову морске струје. Каквих има, дакле, морских кретања» —

Живи ли што год у мору (У мору има разних биљака и најразноврснијих животиња). Наше је море нарочито 60гато сваковрсном рибом, од којих су најпознатије туне (показати слику: лов на тунове), сарделе, јегуље и др. које се усољене и конзервисане извозе. Исто тако у њему има много разних морских шкољака, пужева, ракова, сунђера и др. Зашто се употребљавају сунђери» — |

Погледајте целу (нашу) морску обалу'!Како се примор-

ске планине спуштају према мору» — Каква је онда, наша обала» (Стрма, висока и каменита). „Ниска је само код ушћа Неретве, Бојане и јужно од Улциња“ — јавља се ученик. Је

ли наша обала једноставна и права» (Изрецкана је). Како се зову ова места, где је море зашло дубоко у земљу» — Ти се заливи зову овде затони и драге. Који су најглавнији» Сви су затони и драге живописни, лепи и заклоњени од ветрова, чиме» — Зашта су згодни заливи, затони и драгер —' Шта су ово између драга и заливар (Полуострва, ртови). Стрма је обала богата разним пећинама, врелима и рикавицама, и то је чини врло занимљивом и лепом. Шта су пећинег А врелаг — Рикавице су окна са два отвора, од којих је један потопљен водом а други је изнад воде, па кад се море узбурка, таласи ударају у доњи отвор а на горњи излази вода са великом риком. Шта се ово ниже поред обале Јадранског Мора» — Која су најглавнија острваг — Острва су некад била састављена са копном — била су део копна. Шта их одвојило — Како» (Потопила ниску земљу што их је са копном везивала и направила канале). А како су постале драгер (Таласи својим ударом руше стење и односе т. ]. копају земљу). Поред тога и морска струја лагано али сигурно подгризује нашу 0обалу. Струја овде тече из Средоземног Мора, иде нашом обалом и излази на Италијанску обалу. Сад реците, користи ли нам ова струја или штету нам чиниг И користи и штету прави. Која је корист од ње» (Подгризује нашу обалу, сече је и тиме ствара заливе, затоне и драге). Уз то, струја нам