Учитељ
694 Учитељ
Као рђаве стране семинарског образовања истиче се најпре чињеница да се ученици врло рано, у доба када су још сасвим недовољно развијени и неспособни да цене своје склоности, одлучују у бирању позива. Даље се семинарско образовање сматра као изоловано, оно одваја ученике од својих другова у средњој школи. А због тога што се семинар стара да опште образовање својих ученика одржи на висини осталих средњих школа, а уз то мора још ученике и стручно да спрема, настаје неизбежна преоптерећеност у настави семинарској. Неке од ових недостатака семинарског образовања имао је да уклони други пут за учитељско образовање, који у циришком кантону стоји отворен од 1908 године: после испита зрелости у једној од општих средњих школа ученици се у току два семестра одређених универзитетских студија спремају за учитељски позив и по положеном прописаном испиту добијају сведочанство о оспособљењу. Од 1912 године је трајање универзитетских студија за учитељске кандидате по“ већано од два на три семестра. На овај начин се ученик тек после испита зрелости одлучује“ за позив. У средњој школи се учитељски кандидати налазе у истом разреду с кандидатима осталих позива, а стручно се образовање одваја од општег. Образовање учитеља је на тај начин пренето на највиши завод, на коме се образују и наставници виших школа, лекари, правници, духовници.
Поред ових добрих страна није ни овај други начин без приговора. Учитељски кандидат у средњој школи губи се међу великим бројем других ученика и у тежњи да положи испит зрелости он постигне довољно формалног али не и стварног припремног образовања за позив: Време студирања на универзитету је и сувише кратко, те се добивено оспособљење за учитељски позив не може ни поредити с потпуним академским образовањем. Увођење у нове науке бива поглавито преко професорских предавања, јер нема времена за самостално прерађивање додирнутих проблема. Поред тога кандидат мора за исто време да савлада теоријски и практично и вештине, које су му потребне за учитељски позив. Учитељи, који су на овај начин добили своје образовање, признавали су и сами ове тешкоће.
Оба ова начина учитељског образовања били су, као што смо поменули, последњих година предмет дискусија у стручним круговима и у јавности. При оцени добрих страна и недостатака мишљења су била различита: и један и други начин имали су своје одушевљење присталице и одлучне противнике. Задатак стручњака, који су на реформи радили, био је у томе да се нађе једно решење, које ће спојити добре стране