Учитељ
Умни замор и његова хигијена 731
крвљу уморнога пса унели и сам умор. Очевидно, умор се налази у крви и он се може преносити с места на место као ствар. Очевидно, умор је нека материја, која се појављује у крви после твешкога рада и ишчезава после удмора. Напослетку, јасно је, да та материја има отровно својство.
Ово што смо до сад рекли о умору тиче «се умора мишића. Али за нас је важно питање: шта се може рећи о умору нераваг |
То исто. |
Проф. Амар студирао је ово питање код студената вршећи над њима експерименте за време њиховога рада. У томе послу он је дошао до закључка, да је на крају крајева сваки замор једне исте природе и да је он у главноме загађивање токсинима. Ову Амарову мисао потврђују резултати, до којих су у овоме питању дошли многи други испитивачи. А. Мосо дошао је до закључка, да опадање снаге, које изазива умни и физички рад, прате једнаке последице. Ради ли човек, вели он, мишићима или мозгом природа замора је увек иста, јер на крају крајева постоји само један извор делатности: нервна енергија. До истога резултата дошао је и проф. Њумен за кога је проблем радне заморености пре свега проблем заморености нервног система и непосредних и посредних последица, које се отуда резултирају. |
После овога за нас је важно питање: који се човек сматра уморним и како се може констатовати уморг
На ову прву половину питања познати руски радник на овоме питању К. Кекчеев овако одговара: уморан је онај човек код кога су ослабили: пажња, памћење, схватљивост; умањили се: брзина и тачност покрета, снага мишића и радне способности. | и
На другу половину овога питања добија се необично разумљив одговор у мерењу заморености лекара у једној мо- . сковској амбуланцији. Циљ је ових испитивања био, да се утврде измене у организму лекара, који су били оптерећени послом око болесника. 0
У тој амбуланцији било је дневно на прегледу до 500 болесника и падало је у средњу руку на свакога лекара по 38 6олесника. Ту се месецима систематски вршило испитивање лекара до и после пријема болесника. Да би се у томе погледу