Учитељ

734 Уч ит 6 љ

Али није само то особина умнога рада. Има их још. Умни рад, врло тачно констатује О. А. Германски, одликује се још и тим, што замор њиме изазван долази споро, не изазивајући на себе пажњу радника, не опомињући га на одмор. Ту се умор прикрада и прикупља неприметно, док се напослетку, једнога лепога дана не испољи тешко растројство снага, које га принуђавају на напуштање посла.

Друга његова је особина У томе, што за разлику од физичког радника, који може по потреби да прекине посао кад хоће, човек који се занима умним радом, није потпун господар рада: он не може кад хоће, да прекине рад мисли — он се продужава и после тога, кад је он хтео да га прекине. По инерцији се и после тога рад мисли продужава за неко време, чије трајање зависи од јачине узбуђења нервне системе. Ето зашто човек, који се увече занима тешким умним послом, не може брзо да заспи. Мислена машина уставља се само постепено и лагано.

Из свега овога излази јасно да се при умноме раду неопажено може прећи из умора у премореност, која је увек убитачна по нерве умних радника. Кад ово бива» Премореност, вели Др. Лофер, почиње од момента, кад се способност за рад у јутру у моменту почетка рада, налази на нижем ступњу, него што је била пре тога за 24 часа. Другим речима: кад су при даној количини одмор и ноћни сан недовољни, да врате снагу радника на висину, на којој је она у очи тога дана била.

ж Ж

Умни радници не смеју допуштати да њихов нервни систем дође у овакво стање. Они се морају држати бар најглавнијих прописа хигијене умнога рада, ако неће пре времена да исцрпе своју умну снагу не давши оно, што би иначе могли дати. У чему се састоји хигијена умнога радаг У одговору на ово питање оставићемо на страну његову техничку страну; узећемо у претрес само питања чисто физиолошкога карактера. Прво питање на које се наилази у хигијени рада јесте питање правилне смене рада одмором.