Учитељ

Светски значај педагошког рада Ј. А. Коменског 7161

часовни дневни рад, доба образовања вешто поделио на четири периоде по шест година. Коменски је хтео да васпитањем сједини целокупно човечанство у вечитоме миру. Исто би тако био дугачак низ и оних ствари, у којима је Коменски био бар један од првих. Он нам се дакле показује као прави „муж тежње“, како се сам назвао, као прави Галилеј или Коперник, или Едисон ХУТЕ века на пољу васпитања и школе.

А тајна тих његових успеха»

То је тајна његове пансофистичке методе, у којој је спојио стару аналитичку и синтетичку методу са својом очигледном и синкритичном методом. Помињем овде завршне речи из Масарикове књиге: „Идеали хуманизма“: „Загонетке су старе, а и одговори на њих су такође стари. А многи од тих старих одговора су добри и тачни. Али ће за тебе они бити тачни кад их схватиш сам и у приликама својим, само теби властитим. А онда много шта што смо давно чули, добија за нас нови смисао“.

Тражећи истину свуда, Коменски није избегавао ни најрационалније и прогоњене мислиоце, као што је тада био деиста Херберт, сензуалиста Норбђез, реалиста Бакон, утописта Компанела и др., старајући се да њихове и своје идеје сједини и измири философију са богословљем, нарочито са Библијом, која му је поред чула и разума била неопходним извором и критеријумом сазнања. Само нажалост, понекад је допустио да победи Библија у своме непомирљивом спору са разумом и чулима, као што је нпр. било у његовом односу према Коперниковој науци. Овде спада и Коменскова вера у сећи ђазат и апокалиптику, која је нашкодила његовом имену и успомени и за дуго време дискредитовала и његове педагошке радове. Разуме се неправедно, јер је познато да сем велики Њутн бавио тумачењем апокалипсе, а Кеплер се одавао астрологији.

Али ипак истина и добро побеђују, па је тако победио и Коменсков рад. Пре пет година, на међународним универзалним курсевима у Бечу, доказао је најбољи познавалац Коменскога, професор Квачала, велики утицај Коменскових списа на раширеност просветних идеја, нарочито на Лајбница и Јаблонског, на слободно зидарство, нарочито Базедова, доказао је утицај Коменскога на пораст Хердерових неохуманистичких тежњи и претставио необичну раширеност Коменскових уџбеника и речника. Познато је да је Коменскова Јаима толатши била још за живота Коменског преведена на дванаест европских и четири азијска језика. Употребљавали су је у школама још у ХУП] веку. Његов Отр)з рои је данас преведен већ на више од двадесет језика, ППогтафогттш материнске школе на десет језика, итд. Али као најплоднија показала се Коменскова латинска Дидактика, која је преведена