Учитељ

Фридрих Фребел и модерна педагогика 763

Фридрих Фребел и модерна педагогика 17898 1552

Фридрих Фребел је велики педагог 19 столећа. На њега утиче Русо преко својих дела, Песталоцие лично. Ми ћемо у његовим мислима о васпитању наићи на мисли, које смо сусретали и пре њега код педагога, али је он прихвативши их, те мисли продубио и дао им много од свога гледања на свети људе. На њ живо утиче природна философија романтичара (Шелинг и др.), она је одредила његово гледање на свети чини основу његове науке о васпитању. Али је тај утицај, можда, био појачан и тиме, што је Фребел по природи својој био склон да тражи јединство, хармонију у свему, да се ослободи супротности. — Јединство и законитост свега живота, јединство Бога, природне културе, развитак природе из божанскога, развитак културе из природе и задатак човеков да свесно оживи у себи божанско, те мисли чине основу његова васпитања.

За њ каже Дистервег: „Фридрих Фребел био је човек необична кова. Већ ни то није сасвим обично, што се један испитивач природе, по бићу своме наклоњен томе послу, толико одаје школству. Још је необичније да се он готово као глумац сели, да је сад овде, сад онде; да оснива сад тај, сад онај завод, а кад га оснује, одлази даље, док матични завод наставља свој живот. Али је најнеобичније, што се такав човек посвећује васпитању сасвим мале, најмање деце и што томе делу посвећује остатак свога живота. Прво је било код њега природно, јер је он гледао на људско васпитање уједно као и на природни процес; оно друго, селење, — које као да беше у обичају пре три и више векова, подсећа нас на Амоса Коменског, на Ратиха и др. — произашло је код њега из унутрашње потребе, да прокрчи пут животној идеји. која се у њему пробудила. Али је последње највише изненађивало такозване сталожене људе; изгледало им је то необично и против

" природнога реда, јер старост воли мир и наклоњена је тиме, да избегава немир деце". — Осим тога налазило се, да не личи старцу, да стане с децом као дете“. Али је и то имало свој узрок у њему, јер је он себе сматрао дететом, које детињски иде путевима природе.

Детињство његово суморно је. Родио се 91 априла 1782 г. Кад му је умрла мајка, било му је тек 9 месеца, те му је рано детињство прошло готово без нежности и топлине у кући његова оца, свештеника у Обервазбаху. Отац његов, врло заузет својим пословима, препуштао је дете бризи послуге и старије браће. Због тога и због строгости очеве, отац и син нису били никад блиски један другоме. Ни кад му се отац ожени по дру-