Учитељ

ПИ У ент ЧИН

МОНЕ ње

О методи 4

Разумљиво је кад стручњак с нагласком саветује обазривост према преухитреном, недовољно проученом новачењу, а нарочито према неразмишљеном пресађивању са стране; али је неразумљиво кад он у том смеру иде даље него што је потребно: кад у старом код нас проналази и оно што ни најспособнији радници на страни нису могли пронаћи у старом исте врсте код њих. Није ту реч само о именима, о „маркама“, којима се новине обележавају.

Кад овако говорим, ја сам далеко од тога да потцењујем оне наше способне и озбиљне раднике који су предочавали незгодне последице од наглог примања непроверених новина. Ја само морам да скренем пажњу на недостатак, који чини да су досадања расправљања остала без стварних разултата и због кога ће она увек бити бесплодна. Ни једна од новина, о којима је реч, не може се посматрати само с практичкога. гледишта. Куда нас такво посматрање без пречишћеног теоријског схватања неопходно води, показује нам управо досадања дискусија врло јасно. Није нимало чудно што се изнети погледи и на једној и на другој страни јављају баш код нас: кад је рез о пракси, код нас је теорија редовно потцењивана, па _ се веровало да се пракса и без теоријског образложења може правилно и успешно уредити.

Спор, који се на изложени начин почиње да ствара, потсећа много на време кад су претставници Хербартовог учења у предратној Србији почели да пропагирају његову научну, нову педагогику. И онда се говорило о старим и новим, о старој и новој школи. Шта је та подела тада значила, најбоље знају учитељске генерације које су, примивши Хербартову педагогику од њених првих и најбољих претставника у нас (Окановића и Рајичића), први почели да примењују нову наставну методу у нашим народним школама, али о томе доцније. Ондашње ново садаје постало старо с друкчијим међусобним односом: присталице Хербартове наставне методе мислили су

онда да су у његовом тачно прописаном наставном поступку

нашли једно врло лако хватљиво и примењљиво средство за унапређење наставе и као такво га успешно распростирали; данас ни они сами више не верују у његову оправданост, али га задржавају, јер им новине које се препоручују изгледају и сувише неодређене, магловите. Тешко им је да се снађу и врше поре-