Учитељ

Дечји умни замор и његова хигијена 25

замарају подједнако вршењем разних умних послова. Овај факт изазива читав низ практичних питања, која наставник не сме пренебрегавати. Сва се ова питања могу свести на двоје: а) питање промене умнога рада тј. план рада (распоред часова) и 6) питање метода рада.

Рецимо коју реч и о једноме и о другоме.

Настава појединих наставних предмета не замара подједнако. Испитивања у овоме правцу довела су до извеснога реда по јачини утицаја на нервну систему. Најјаче замара математика а с њом подједнако физичке вежбе, нарочито гим"настика и певање; за тим језици, па после задаци из појединих предмета; најпосле технички предмети. Ову Мојманову скалу о дечјем замору, који долази од бављења појединим наставним предметима зналачки допуњује Нечајев. По њему после занимања читањем, писањем, рачунањем код ученика се снижавају пулс и посматрачко-покретна пажња, али се повећавају памћење бројева и мускулна снага; после занимања као што су ручни рад а имено обрада дрвета, гвожђа, снижавају се памћење бројева и мускулна снага али се повећавају пулс и посматрачко-покретна пажња; књиговезачки по 'сао снижава и пулс и посматрачко-покретну пажњу.

Из тога факта ниче потреба, да се води рачуна о смени наставних предмета једнога другим. Јер замор ученика и јачање и опадање радне способности деце зависе и од предмета и од времена. Ово питање радне способности деце сту„дирали су многи и многи психолози и педагози. Резултате њихова рада Пајл овако сумира: „Под обичним школским условима ни деца ни одрасли не могу давати најбоље резул"тате у првим дневним часовима. Радна способност постепено расте и достиже највишу тачку у средини школскога рада. Одмах после подне умна радна способност оштро пада до минималних размера а затим на крају школскога дана понова постепено расте“.

Из овога факта, који се може проверити свакодневним радом у школи, ниче потреба да се за први час школскога рада одређује не најтежи наставни предмет, како би то на први поглед требало радити, већ предмет средње тежине. То би било какво предавање из природних наука са тенденцијом испитивања експериментима, која врше сама деца, естетичко читање, слушање и причање. У времену од 10—12 часова ва-