Учитељ

44 Учитељ

што није имао никаквог излога нити стоваришта. рекао ми је: „Све што израдим предајем задрузи“. |

Чудна је то ствар задруга, помислио сам, и упитах га радознало: „Каква је управо та задруга Слушајте шта ми је овај мајстор испричао: „Није тако лако објаснити ствар, господине учитељу, али ћу ја покушати. Пре неколико година наш је занат био слаб. Ми мајстори једва смо зарађивали толико, да исхранимо своју породицу. Трговци, који су нам откупљивали робу, плаћали су нам све јефтиње, пруће је било све скупље, зарада све мања. Многи мајстори су морали да напусте свој занат и да иду у фабрике на рад. Било је врло рђаво за нас.

Пре неколико месеца врати се из иностранства један млад мајстор, који је у нашем месту отворио и радионицу. Он је на страни био нешто научио. Једнога дана позове он нас неколико мајстора и рече: „Драги пријатељи, не можемо више овако радити. Сву зараду нам поједу препродавци. Морамо да урадимо нешто онако, како су урадили корпари у граду где сам ја последњи пут радио“.

Сви смо били радознали и рекосмо: „Предложи како мислиш, ако је добро сви ћемо се сложити с тобом!“

„Нас је у граду петоро корпара. У селима их има још неколико. Ја сам дознао где купци наше робе, коју нам тако јефтино _ обарају, протурају ову. Писао сам неколиким великим трговачким кућама и известио их, шта ми од својих трговаца добијамо и тражио од њих да ме известе колико ови добијају за робу од њих. И било је тачно како сам и сумњао. Трговци мећу велику зараду, а ми морамо гладовати. Ја идем у престоницу, да посетим велике трговце и да закључим с њима погодбу, да они од сада од нас купују робу, а не од прекупаца. Одмах ћу узети под закуп једну велику трговину и саопштићу трговцима, да смо сада отворили у Васиној улици стовариште мустри наше корпарске робе. По себи се разуме да у овом предузећу рачунам на вашу помоћ. _

Питам вас сада: слажете ли се ви с тим, да ми корпари образујемо једну заједницу која ће од сада тражити купце за нашу робу, без посредника> Дабоме да ми морамо новац прикупити ревеном да бисмо уредили стовариште, платили закуп, погодили продавца. М ако нам то пође за руком узећемо и једног путника који ће нам стварати нове продаје. Тако да образујемо једно удружење за продају, каква сам ја виђао тамо где сам последњи пут био“.

То је био врло добар савет. Ми смо се одмах с тим сложили и ето ствар иде лепо и ми смо се опет подигли. Зара-

_ ђујемо и наш занат цвета.

Тиме још није било све урађено. Наш мајстор, кога смо ми изабрали за претседника удружења, предложи нам једнога