Учитељ

56 Учитељ

га за живот и учите га братској љубави и хришћанском праштању, ако је увреда било. Не учите га мржњи ни према коме, али га научите да и по дану и по ноћи буде спреман да и живот свој положи за ову груду земље, за своје име, за своје место под сунцем. Спремите га, да једнога дана имаде су чим пред Милоша изићи, ако нам поново наметну да се огледамо на јуначком мегдану.

А онима, ако таквих још има, који не верују у ову земљу, реците ову поруку најбољих синова њиних.

Ми ову државу нисмо ни од оца наследили, ни у Бога измолили, него смо је у крвавој борби крваво изборили! И како смо је створили, тако ћемо је чувати и сачувати: у крвавој борби и непоштедни према свакоме, који посегне на њу! Да њу, нашу јединствену југословенску државу, у овим границама и овако уређену, одбранимо, ми ћемо, ако треба поново задивити свет подвизима својим! Ми туђе нећемо, ми смо, скинути са крста, опростили и непријатељима својим, ми као прави хришћани желимо добра и онима који нас нису добрим задужили, али ако треба Отаџбину бранити, ми нећемо питати: колики је непријатељ, него где је непријатељ да га тучемо! :

Зато господо, и вама поручујем: ваша је дужност, патриотска и законска, да будете прво борци у стварању најчистијег југословенског национализма, који значи: једну и јединствену националну свест, једну и јединствену националну вољу југословенску. Јер, не заборавите, да је права снага једне државе, не у величини њених међународних граница, не у броју њенога становништва, него у величини њене националне душе, у јединствености њених националних идеала, у снази њене јединствене националне воље. Пример малене али непобедне Србије и простране али духовно разбијене Аустрије најбољи вам је пример за то.

Са геслом: све за Краља и Отаџбину, ви имате да останете то што сте. Ко неће или не може да остане на томе путу и издржи у тој улози, он ће, — ово велим у заступству господина министра просвете, — непоштедно бити уклоњен из ваших редова. И обрнуто, они, који издрже до краја у својој тешкој, мисионарској улози, заслужиће свако морално и материјално признање најмеродавнијих у овој земљи.

Говор потпретседника Београдске општине, г. Д-р Мирослава Стојадиновића гласи:

У име ове наше заједничке престонице, ја вас срдачно поздрављам са свима лепим жељама које вас прате од стране свих Београђана на тешком и великом националном послу.

Овај велики јубиларни дан, десетогодишњица вашег неуморног и напорног рада, којим сте учвршћивали темеље нашега јединства и у њих усађивали и крв и душу своју, овај