Учитељ

710_ Учитељ

У. другом одељку писац говори о моћи васпитања. Несумњиво је да васпитање има велику моћ. Али поред све своје моћи оно није ни без граница. Границе васпитања постоје и те су границе индивидуално различне. Васпитање је слабомоћно за идиоте, али за мале преступнике није немоћно, јер они нису идиоти.

У трећем одељку г. Бранковић излаже у овој својој књизи шта може бити узрок неморалних поступака. Узроци злочинства код деце, дечака и младића јесу унутрашњи и спољни. Унутрашњи се налазе у особинама човечјег бића, спољни су ван извршиоца. М једни и други узроци могу се лечити и писац нам у четвртом одељку износи мере за отклања“ ње тих узрока. То су средства криминалне педагогике и писац их је на занимљив начин изложио.

У петом одељку говори се о класификацији злочинаца и разним формама васпитних казни. Дечја и младићска злочинства прелазе све скале злочинстава и код сваке врсте злочинства испољавају се. Мере за поправку су заводи за васпитање и заводи за поправљање. За досадашње наше заводе намењене овој сврси писац вели да не одговарају захтевима нити новог Кривичног законика, нити захтевима модерног Кривичног права и Криминалне педагогике, јер не постоји диференција према старости, што је овде неопходно.

У „цестом одељку писац говори о Педагогици завода за васпитање и завода за поправку малолетника. И једни и други заводи теже ка формирању моралног карактера код питомаца: и једни и други заводи хоће од неморално посрнуле личности да створе моралне личности које ће бити корисни чланови друштвене заједнице. Али препоне преко којих има да иду њихови васпитачи нису исте: у заводу за васпитање душе вас“ питника — питомаца који су мало морално начети и који се систематским васпитним радом лако савлађују, васпитач има много мање тешкоћа него у заводу за поправку, где је карактер јако нагрижен, а менталитет васпитаника покјазује јак отпор при употреби васпитних средстава. Зато васпитне мере код ових последњих морају бити знатно оштрије. У даљем из-

лагању овог одељка излаже се организација рада на овоме.

Најзад, у седмом одељку писац излаже главна средства морализације питомаца. Ту наводи: религиозно "васпитање, морално образовање, интелектуално образовање, техничко или професионално образовање, естетско васпитање, физичко васпитање и ходегетичко-дисциплинско васпитање. Ако се сва ова средства за израђивање моралне личности употребе правилно и у пуној мери, онда ће се од заостале, непослушне и преступима склоне омладине добити карактерне личности и способни грађани, који ће бити корисни и себи и друштву.