Учитељ

88 Учитељ

чим се на тај начин изради за себе једно одређено гледиште. За израђивање таквог гледишта биће можда од помоћи закључак, који се из целог излагања добија и који гласи: Природност методе не ствара се и не измишља ни тео-_ ријом ни праксом. Она је дата како особеношћу појединачног и заједничког развитка тако и погодбама за живот у заједици,, те се само налази, утврђује теоријом и праксом. Поред све. разноликости у теоријском схватању битности душевног жи-

вота онако како је дата постоје у ствари само два принципијелно различита гледишта: а) основнијпринцип за објашњење

свега па и душевног живота јест материја; она прима спољне утиске, у њој се одигравају душевне појаве; појединични живот је примарна појава, заједнички-секундарна; 6) битност душевног живота је у првобитној акцији и способности за њено разгранавање; заједница је а не јединка примарна појава. Кад се на основи сазнања у појединостима одабере једно од. ових гледишта (прво је старије, друго савременије), онда неће бити колебања при схватању васпитања и одређивању васпитног и наставног тока. Неопходна природна пистепеност наставног тока неће моћи бити раздељена на ступњеве, који имају општу важност и јасно се одвајају у свима случајевима, јер права природност не допушта укалупљени наставни ток већ се он мора прилагођивати особеностима ученика и наставног градива. Кад се, даље, душевни живот схвати као једна нераздељива целина, вазда активна као таква, онда га не смемо насилно и шематички цепкати и морамо одбацити сваку методу, која дете чини само рецептивним.

Овај и сувише збијени наговештај не сме се узети као неки „рецепт, који би без темељног, свестраног проучавања био довољан. Одлучно не. Али већ нам и он може обележити мерило за оцену свих спорних питања. „Формални ступњеви“. концентрација наставе, „школа рада“ у смислу изучавања ручног рада као посебни наставни предмет не одговарају другом обележеном гледишту и нису исто што и природни наставни ток, јединство у настави (или укупна, комплексна настава која иде за означеном природношћу) и активно учешће ученичко.

Додирујући на овај начин не само питања, појављена у

дискусији која нам је дала повод за ово излагање, већ и про-

страну област васпитног рада уопште, наша је намера била.

АВА САВАНА АВА А 3.

НАКЕ