Учитељ

270 Учитељ

Друга ученица свршава свој суд о њој овако:

„Укратко речено, она је најбоља и најскромнија ученина 1 разреда. Ја држим да лоших страна она уопште нема.“

Врлине: Мане: марина = = == = 169. тиха и мирна -- то=<=-=— 66: , |. _ --__ = | о; ИН 6 нема симпатична — — — — — 33, пријазна –— -— — — – #28% врамежсљива <= | се (15 190 СКПОМВНа 199

Ево што је Н написала одмах чим је прочитала горњи опис.

„То је истина да не волим забаве, нити весеље. Друго је превише претерано. Сваки човек има мана, имам их и ја. Ипак је то превише добро за мене. Ту није написана потпуна истина. Још мањкају зле стране. У главном се слажем, али је одвише претерано. Радо бих да су о мени изложили и зле стране, тим би се поправила, а овако остајем као и пре.“

Наставницима којима су ови прикази предочени слажу се углавном с оним што је у њима наведено. Очито је да нам ти прикази дају одмах неке сугестије за морално васпитање те младежи и за начин како треба с њима поступати. И ту наставник мора ићи с пуно такта и обзира; једнима ће бити довољно да прочитају ово мишљење својих другова о себи, да почну размишљати о својим грешкама и да их се помало почну решавати; другима ћемо морати дискретно, у четири ока, рећи што да раде и како да се решавају својих грешака; некима то све неће користити па ћемо морати апелирати на њихов лични понос и употребити јавно (разредно) мнење да их поправимо. ј

Наравно да се овде сусрећемо с оним увек актуелним питањем: о могућности васпитања карактера. Знамо да постоје две сасвим опречне позе и једни тврде (Кант, Шопенхауер) да је карактер урођен и да се не да васпитањем нимало мењати; други доказују да је карактер плод живота у друштву и васпитања (Боске, 55. МИ, Бете па се према томе даде васпитањем мењати.

Рибо (К!бов) износи релативистичку тезу. За њега је карактер целина и не може се говорити о карактеру него о карактерима; има их много врста и одлика. „Ставимо на једну страну“

— вели он, „јасне, одређене облике карактера, које сам назвао чистим типовима. Ништа их не мења, ништа им не може нашкодити; лоши или добри, они су солидни као дијамант. Поставимо на другу страну аморфне типове; они су сами по себи инкарнирана пластичност. Између ова два екстрема распоредимо, у серијама, све врсте карактера тако, да се неосетљиво прелази од.