Учитељ

724 Учитељ

јио је прво фрибуршке школе, па затим кантонске, па чак и протестантских кантона. Као и Песталоцијини заводи и његова је школа задобила светски глас и из далеких су крајева не само педагози него и многи други који су се по положају или из љубави брижили за васпитање, долазили у Фрибур, као у Бургдорф и Ивердон, да се упознаду и са Жираровом школом. И сам Бел (Апдтеу Веј, један од основача познатога мониторскога или бел-ланкестерова наставнога система; дошао му је у походе када је чуо да је његов систем узајамнога учења (старији ученици, монитори, уче млађе) примењен и у швајцарском граду Фрибуру. Нико није могао спочетка ни слутити да ће један тада тако популарни метод, који је показивао успеха у свим школама с великим бројем ученика, моћи бити проглашен као опасан за религију и изазвати срџбу многих верника. Али то се десило, ако је невини наставни метод управо био и само повод. Католици су се тада делили у либералне и консервативне, и претставници и заточници консерватизма биле су језујите. Ове су мрзиле Жирара због његове толерантности према. протестантима и због његова либерализма. Жирар је јавно нападан да је приврженик просвећености, да заступа рационалистичну филозофију, да децу васпитава у духу религијскога либерализма и да је његов мониторски метод и непедагошки и некатолички. Сам владика је званично у својим двема наредбама осудио метод узајамнога учења. Жирара то није бунило, он је и даље остајао при своме раду и истрајно је радио у свим правцима да сузбије језуитски утицај. Али се против њихове организације и против њихових средстава није дало ништа учинити: 4 јуна 1823 Велико веће забранило је систем узајамнога учења. Жирар и његови следбеници одмах су дали оставке на своја звања у школи. Тако су га интриге језуитске уклониле с места на ком је радио с толико успеха и на ком је, не навалице, постао и такмац Песталоцијин и у практичном га раду и у које чему претекао.

Жирар прђе у Луцерн и онде је постао управник једне школе у францисканском манастиру и уједно је утицао на. школску организацију тога кантона. Али ускоро је (1827) постао. професор на кантоналном лицеју где је предавао филозофију. Као и свугде и ту је Жирар имао велика успеха и његови су ученици били одушевљени његовим предавањима. У овима се: