Учитељ
590 Учитељ
„с учитељем у процесу духовног рада, а црпе га пре свега из „околног живота и рада.
У околини детињој има много предмета и појава, које. га „могу одушевити и заинтересовати. Школа му мора помоћи у избору таквих предмета, који претстављају највећу педагошку „вредност. Нова школа истиче у погледу градива и принцип „укупне наставе, по којој нема поделе предмета, већ се стварно градиво из разних предмета мора обрађивати око извесних поава у природи, или интересантних људских активности. Према томе не прописује се ни време ни трајање радне лекције. Са упознавањем начина прераде шећера доводе се сви предмети у везу: географија, кад се испитује одакле се доносе сировине, "ботаника, кад се посматра и говори о трсци и шећерној репи, „математика, кад је реч о куповини и продаји шећера итд. и 'с овом методском јединицом не престаје се, док се сасвим не исцрпе.
Систем наставе засеца већ у наставни метод, ако се овај узме у најширем значењу као целокупан рад, сви поступци и "одредбе при настави. Стога већ у другом реду настаје питање“ како удесити васпитање и образовање па да се постигне васпитни идеал, који смо одредили>
Нова радна настава полази од сазнања новије пхихолошке науке, нарочито психологије Вунтове, да је сав живот активност и од чињенице, коју је нарочито Наторп признао, да „самостално развијање духа најбоље напредује у животној заједници, да човек управо само у заједници може да мисли и дела.
Према томе метод нове школе није више пасивно примање и понављање, кад се на то принуди, већ метод нове школе
је активност, учење сопственим радом.
На место неприродних, укочених и пасивних метода, који су данас неупотребљиви, долази нов метод, који проистиче из нових васпитних циљева. То је природан метод, јер одговара психологији детета и заснива се на спонтаној активности ученика, метод активног усвајања, радни метод, који конкретизује знања и одговара конкретним циљевима. Помоћу њега долази се до потпуне саморадње, али не саморадње у смислу Хербар-
тове школе, која се преноси са наставника на ученика, већ сагморадње у спонтанитету.