Учитељ

354 Учитељ

Хормони и душевни живот од Петра. М. Илића

Васпитачи имају важну задаћу: да потпомогну, својим ва-

спитним утицањем, правилно развијање душевних способности“ својих васпитаника. Ну како је душа у присној, неразлучној вези. са телом, то су васпитачи дужни да воде рачуна о телесном развијању и телесним радњама својих питомаца. Све се више множе докази о великом и пресудном утицају телесних органа и њихових сокова на душу и карактер човечји. Познат је и свугде признат велики утицај мозга, чула и живаца на душевни живот васпитаника. Ну замашан је утицај и крви, па и таквих органа. као што су разне жлезде човечјега тела. Кад се помену жлезде. онда се обично помишља на жлезде које служе варењу, као што су пљувачне, желудачне, цревне жлезде, гуштерача, јетра. Ну има у човечјем телу и других жлезда, чије делање игра велику улогу у животу и судбини човечјој. То су т. зв. ендокрине жлезде или жлезде са унутрашњим лучењем. Зову их катшто и затвореним, крвним жлездама. Ове жлезде луче нарочите сокове, инкрете или хормоне у крв, а катшто и у живце, те врше својим лучевинама нарочите потстицаје и у удаљеним телесним органима. Хормони су чудновата градива, која регулишу све промене материја у нашем организму. Према најновијем схватању у биологији, хормони управљају нашим телом, нашом душом, укупним нашим животом. Хормони се спроводе соковима из својих огњишта на. друга места тела, где утичу на регулисање органских функција. Хормони су хемиска градива која регулишу аутономне радње ор“ гана и ткива телесних; они суделују да поједини делови у организму сложно и складно делају у корист целине. Наука о хормо“ нима или хормонологија, то је донекле обнова старих погледа Аристотела, Хипократа и Галена о утицају крви и телесних сокова на човечје тело и душу.

Има у човечјем телу жлезда које врше само унутрашње“ лучење — инкрете, хормоне, као н. пр. штитњача, параштитњаче, надбубрежне жлезде, мождани висуљак, чешерика. А има и таквих жлезда које имају одводне канале и дају екскрете, као н. пр. јетра, која лучи и жуч, ради варења, затим гуштерача (панкреас), која лучи панкреатични сок за варење, али уз тон нарочит хормон, т зв. инсулин. У најновије време множе се докази да сви органи и сва ткива телесна луче своје хормоне у крв, чијим сложним и хармоничним делањем одржава се правилан рад и здраво стање организма. При том је запажено, да има хормона у телу, који се узајамно потпомажу, а има их и супротних, који се међу собом не слажу. |

Између ендокриних жлезда ваља поменути. штитњачу или: коталачку жлезду, која лежи спреда око грла, параштитасте жлезде, које леже уз штитњачу; хипофизу или мождани висуљак,.