Учитељ

Хормони и душевни живот 355

која лежи на дну мозга; надбубрежне или парабубрежне жлезде, које су изнад бубрега; унутрашњу Грудну жлезду или тимус; епифизу или чешерику, која се налази у мозгу. Амо спадају и сполне жлезде (јајници и семеници). Г уштерача, слезина и јетра луче такођер хормоне, али нису чисте инкреторне жлезде.

Промене у ендокриним жлездама изазивају промене у стању телесном и способностима душевним. Тако н. пр. инфантилизам, трајни или пролазни застој телесног развитка на детињском ступњу — може да наступи услед оштећења или оболења ендокриних жлезда: штитњаче, хипофизе, надбубрежне жлезде, јајника и семеника. При томе се опажа и застој у развитку душевности и карактера. Промене у штитњачи (или тироиден) изазивају аномалије психизма, па и застој у развитку сексуалних органа. Болест микседем, која се изражава у апатији, духовној заосталости, безизразном погледу, жутињаву лицу, реткој коси, долази од опадања тироидне жлезде (штитњаче). Штитњача има великог утицаја на стање црвених крвних зрнаца. Кад се она оперативно уклони, или се смањи њена функција, онда наступа болест анемија. Штитњача је важна за промет јода у телу. Она одузима јод из тела, те га искоришћава за изградњу свога хормона, т. зв. тироксина. Услед слабости штитњаче јавља се катшто глувонемост. МИ кретенизам постаје услед рђаве функције штитњаче. Гушавост је увећана штитњача. Код т. зв. Базедовљеве болести лучи се превише сока штитњаче. Ова болест има ове знаке: општа нервоза, убрзано било, буљоокост, знојење, мршављење, гушавост. Психичке промене код Базедовљеве болести тумаче се увећаном инкрецијом тироидее (штитњаче). Обратно, при урођеној мањкавости тироидее, при њеном подбацивању, као н. пр. у болести микседему, јавља се смањивање осетљивости живчаног система, кочење психичких функција, тромо, нерешљиво делање. Др. Лоранд тврди, да штитњача знатно утиче на мишљење и на душевне способности уопште, Стога препоручује он, ради јачања душевних способности, узимање екстракта из штитне жлезде. Др. Клаустон је такођер доказивао, да је штитњача потстрекач за рад мождане коре.

Утицај териодее на мозак запазио је још Штрајер год. 1791; он је сматрао штитњачу као „вентил сигурности“ за мозак.

Параштитњаче или епителна телашца уништавају отрове из. тела. Поремећено делање параштитњача изазива. живчане и душевне болести. Параштитњаче утичу на промет креча у оргаНизму; после њихова уклањања, тело осиромаши у калцију. Важну улогу у промету креча има и унутрашња грудна жлезда (тимус). Кад се она уклони, кости буду меке, крте. Тимус унапређује асимилацију креча. Тимус функционише у детињству, до пубертета. Хипофиза или мождани висуљак регулише растење, величину костију и тела. Кад оболи хипофиза, онда се увећају руке, ноге, те постаје болест која се зове акромегалија. Големи