Учитељ

Домаћа књижевност 389

Манојловић, Тин Ујевић, и др. Бајза сматра да је ова антологија за мађарску књижевност добит.

Сем превода песника, превођено је нешто мало и из српских приповедача. Бајза констатује да нема српског романа, и „једва да има српске новеле“. Преведене су најпре неке ствари без велике вредности (од Ђорђа Звекића, Павла Поповића, Шапчанина и Милана Савића, нешто боље вредности Змајева Видосава Бранковић). Затим су нешто мало превођени Нушић, Матавуљ, Милан Будисављевић и Бора Станковић.

Српска драма заступљена је са четири превода, међу њима две „књишке драме“. Ту је Честитамо и Љубавно писмо од Косте Трифковића. Затим Балканска царица од Николе 1 и Горски вијенац од Његоша и то би биле, свакако, по Бајзи, те „књишке" драме). Што је интересантно, а и разумљиво, Бајза се највише задржава на овом преводу из Његоша (који је доживео два мађарска издања). М, ниједан страни писац није писао „с толиким познавањем предмета, тако искрено и тако одушевљено" о Његошу. /

Овим се углавном завршава Бајзин приказ српских песника у мађарској књижевности. Даље Г. Шевић се задржава на неколиким „интересантним констатацијама" Бајзиним, а по нешто исправља или допуњује.

Добро је што је г. Шевић приказао ову расправу Д-р Бајзе, те смо на тај начин дознали како стоји познавање наших писаца код Мађара. Жао нам је, само, што морамо приметити да се овај приказ не чита најлакше; то можда долази донекле од духа мађарског језика, који и нехотице утиче на приказивача (ми, додуше, мађарски језик не познајемо и зато само претпостављамо). Иначе, прилози ове врсте су увек врло потребни и корисни.

Ружа Мићић Из наше емиграције. — Француска и прихватање наше избегле омладине. — Емиграција и њена пропагандистичка књижевност. — Од проф. А. Станојевића. — Стр. 55. Цена

15 дин. Београд 1980.

Г. Алекса Станојевић после прве књиге „С избегличких стаза“ дао је као њену допуну или завршетак и ову књигу. У њој је описан живот и рад наших избеглица у Француској и то омладине ђачке и радника на књизи. Он се потрудио да што верније претстави, како су наши француски пријатељи, учинили све, да достојно приме у своју земљу, за време светског рата, нашу ђачку омладину, да је распореде по градовима и школама, по пријатељским кућама и свуда, где би били свесрдно прихваћени и где би им се пружило Довољно школовање и образовање, као и телесна здравствена нега и прихваћање у случају слабости.