Учитељ

408 Учитељ

вољи и често нису ништа друго до просте илустрације недовољно прерађених идеја.)

Што се тиче времена у коме се јављају ејдетске слике 0. реалним опажајима, и ту постоје индивидуалне разлике: има. ејдетичара код којих опажајне слике постају још за време самог опажања, док се код других почну јављати секунад или два пошто је опажени предмет уклоњен. Даље, код неких се: јавља цела слика одједном у свима својим деловима, код других се прво јави један, обично најважнији део, па се после ниже део за делом. Тако н.пр. понека деца прво створе слику о глави лава кога су посматрали, па се затим постепено надовезују остали делови. Слично ствар стоји и са ишчезавањем. Код неких се личности цела слика изгуби одједном, и то код. неких се слика тако рећи расплине и изветри, код других се: раздроби, или постепено распада, искруни.

Поред овог постајања и престајања ејдетских слика, морамо истаћи њихов флексибилитет, т.ј. слика може за време: свога битисања у свести или да се сама мења или да буде модификована по вољи дотичног ејдетичара. При овоме ваља истаћи две ствари: |. закон природности свију промена на ејдетским сликама и 2. појаву флуксије код промена које се врше саме од себе. Закон природности гласи: ејдетичар не може да произведе неке промене у својим сликама, ако такве промене не одговарају реалним могућностима у искуству. Кад. један ејдетичар ствара себи слику шарене краве, он може: њену боју заменити на својој слици црном или сивом 6б6ојом. Али ако захтевамо од њега да обоји своју претстављену краву плавом бојом, он то неће моћи да учини. Или кад ејдетичар има слику воза, он може по вољи кретати воз по шинама, али, ако захтевамо од њега да пусти свој воз преко воде. или да лебди у ваздуху, он то одбија као једну немогућност. Један млади ејдетичар · ствара себи слику о језеру у шуми у: коме се купају људи. Кад се позове, да замисли то језгро залеђено, он то одбија речима: „Не може, ено их људи где се купају“. Интересантан је овај. случај. Један дечко ствара себи слику пољског предела у зими. На захтев, а са напором своје воље, он успе, да створи на једном дрвету слику кукавице која. кука. Али у томе моменту сама се слика поче мењати, те место зимског предела, наста слика пролећног изгледа.

У вези са овим да споменем и овај случај. От. У., као психолог, проучаваше једно време боје. У томе циљу, он је дуго употребљавао Њутонов бојни колут. И једне вечери, после свршеног рада, он одједном угледа исти колут у углу своје собе, при чему је мотор тако јасно зврјао као у самој реалној стварности. Ова слика услед јаког умора Пт. УУ., имађаше 06-

0. Кгоћ, ЕдеНКег цпјег Чеп дешасћеп Гиетегп (2ензсћин 4#иг Рзусћојогје Ва. 85.,) ст. 145