Учитељ

+

Ејдетизам у савременој психологији 411

из свакидашњег живота. „Читалац који није ејдетичар“, вели Крох, „чије периферно око прелеће редове у књизи, прати садржину лектире најчешће у визуелним претставама. Док он чита, оне су ту. Али оне се не јављају пред његовим физичким оком: никаква боја, никакав облик онога што се претставља не стоји између њега и његове књиге. За спољашње око ове претставе не постоје. — Друкчије је код ејдетичара. — За њега могу слова и речи да утону у бојне мрље или да се састоје из разних боја. Друкчије опет код многих од наших младих ејдетичара код којих се сценерије описаних предела, слике личности и живахне радње распростиру непосредно иза књиге или на њој, уједињују се са читаним текстом у једну једноставну слику која се схвата у једном индентичном симултаном акту гледања, тако да у неким случајевима читање бива ометано баш код најинтересантнијих градива".)

Између егоцентричних претстава и ејдетских слика ваља уочити ове две разлике: 1) кад једна личност пројицира своју претставу у реални простор вида, онда је она јасно свесна тога, да притом врши два различна акта констатације који се међу собом искључују: акт опажања реалних предмета и акт претстављања, а то се јасно показује у томе, што се при скретању пажње ка опажају претстава губи и обрнуто. Неке личности изјављују, да ово скретање с претстава на опажај или обрнуто осећају као неки потрес (Киск). Међутим између ејдетске слике и реалних опажаја ствар стоји сасвим друкчије. Ејдетичар посматра ејдетску слику и реални предмет поред или иза ње исто тако, као да се тиче посматрања два реална предмета; свест о ејдетској слици и свест о реалном опажају никако се не искључују, као што је то случај са егоцентричним претставама и реалним опажајима; осећај двојства аката не постоји. 2) Друга разлика се може објективно утврдити. Видели смо како се величина ејдетске слике смањује одн. повећава према томе, да ли се њена дистанција од ока смањује или повећава. Међутим претстава се показује по правилу непроменљива, ма како се мењало њено одстојање од ока. Ова чињеница мсже нам послужити као критеријум за распознавање ејдетичара. Код њих се наиме у пројидициране представе уплићу и ејдетске слике, услед чега ће њихове претставе при удаљивању од ока показивати извесно повећање. Истина, ово увеличавање је врло мало, али је ипак довољно, да се објективно може потпуно тачно да утврди, а то је за теориске циљеве довољно.

Тиме смо увидели разлике између ејдетских слика с једне стране и опажаја, негативних паслика и претстава с друге стране. Однос пак између ејдетских слика и осталих визуелних појава, као што су хипнагоге слике, позитивне паслике,

у 0. Кгоћ, н. н. м. ст. 74.