Учитељ

412 Учитељ

Фехнерове паслике снова, халуцинације и псеудохалуцинације, слике снова на јави, снова, има се лако утврдити, и то или на тај начин, што ће се неке од ових појава свести на ејдетске: слике, као што је то случај са хипнагогим појавама, синестезијама и понеким халуцинацијама, или на тај начин, што се њихова разлика са ејдетским сликама може лако подвести под коју од горе побројаних разлика између ејдетских слика и претстава. Тако нпр. између псеудохалуцинација и ејдетских слика постоји иста онаква разлика као између топомнестичких претстава и ејдетских слика. Исти је случај са односом између слика будног сањања и ејдетских слика.

Разни типови ејдетичара

Као што се већ из досадањег излагања види међу ејдетичарима постоје велике индивидуалне разлике. Све ове разлике можемо посматрати са три разна гледишта: 1) са гледишта оптималитета објективних услова, који омогућују постајање ејдетских слика, 2) са гледишта психофизичке конституције ејдетичара и 3) са гледишта селективних тенденција које се показују у произвођењу ејдетских слика.

Посматрани са прве тачке гледишта, ејдетичари се деле у две групе: светло-оптимали и тамно-оптимали. У групу светло-оптималих долазе они ејдетичари код којих се ејдетске: слике јављају поглавито на јасној дневној светлости; они пројицирају своје слике само на јасно бело платно, или на какав. зид које суседне куће, или на неки масиван светао облак на небу. У групу тамно-оптималих долазе они ејдетичари који своје слике производе у замраченом простору, услед чега они при посматрању својих слика зажмире очима, или их потпуно. затворе. При отвореним очима они добијају најјасније слике, ако их пројицирају на какву тамну или затворено-сиву подлогу. У лабораторијумима психолошких института оптималитет се најлакше одређује на тај начин, што се узму многа пројекциона платна која су обојена у разним нијансама сивога, па се за време док ејдетичар посматра своју слику стављају иза ње једно за другим платна разних нијанси. Ако је дотичан ејдетичар светло-оптимал, онда ће његова слика бивати јаснија, кад се место тамнијих подлога стављају отвореније нијансе; ако: наступи обрнути случај, тј. ако дотични ејдетичар добија јасније слике при замени отворених подлога тамнијима, онда он спада у групу тамно-оптималих. -

И са гледишта психофизичке конституције, ејдетичари се деле у две групе: тетаноиде и базедовоиде. Назив базедовоид. добили су они ејдетичари који показују симптоме слабе форме базедовоида тј. оних болести које долазе услед недовољне функције гушне жлезде, тзв. ојапа ша Штеојдеа и осталих спо-