Учитељ

Цртање је врло важан предмет 498

Овом приликом не можемо да пропустимо да, Подмлатку црвеног крста, као организацији која много доприноси васпи-

тању наше школске омладине, не одамо признање за његов рад, а уједно замолимо све наставнике и наставнице, да настоје како

би се рад Подмлатка црвенога крста још више раширио по свима народним школама и изводиле, поред међушколске преписке, и

друге тачке његова програма, јер ће тиме допринети највише користи школској омладини, а тиме и сами себи.

Цртање је врло важан предмет у народним школама од Андрије Аждајића

У нашим је школама цртање предмет трећега реда. О њему се слабо води рачуна не само у основним него и у средњим школама. Обично се каже тај ученик нема талента за цртање или овај је добар и одличан цртач. Та тврдња не одговара ис-

тини. Сва деца, која похађају школу имају нарочити нагон за

цртање „исто као предшколско дете што има потребу за играње. Нема деце на земљи, која не осећају потребу за игром и нема човека који није тај период у животу прошао. Сва деца у предшколско доба осећају неодољиви нагон за игром. Исти је случај и код цртања. Дете у првом школском времену

осећа једну неодољиву потребу за цртањем. Не задовољити

му ту потребу значи кочити његов душевни развитак и напредак. Сва деца, без разлике на пол, узраст и способност у првом школском добу осећају тај нагон за цртањем, исто као што у предшколско време осећају потребу за игром. Што једна деца у то доба цртају слабије, а друга боље, то је ствар индивидуалних способности и вештине и спретности а у то доба не игра у цртању таленат никакву улогу. Зашто дете у првом школском добу има неодољиви нагон за цртањем На ово питање је врло лако одговорити: зато што се деца у то доба изражавају лакше и боље цртањем, него језиком. Зато што не знају да пишу, а имају сав прибор за писање, па место да се изражавају писмено, они то раде цртањем, јер се нису још научили писмено изражавати. Дакле цртање је у том доба врло важно изражајно средство детету. Цртање је најбоље изражајно средство за децу, која не располажу са довољ-

"ним бројем речи и нису способна да своје мисли и осећања изУ разе усмено и писмено. Не поклонити довољно пажње овој дечјој склоности, значи не разумети дете и не водити рачуна о детету. Као што је игра вежбање детета за доцнији живот, исто је тако цртање вежбање за доцније правилно изражавање писмено