Учитељ

Цртање је врло важан предмет 425

нијега сложенијему. Деца воле баш да цртају оно сложено и теже, а врло их мало интересују појединости и детаљи. Деца воле да цртају предмете, који се крећу, док многи практичари им дају непомичне предмете да цртају. Метод рада у настави цртања је скроз погрешан, зато је цртање вештина о којој многи наставници слабо воде рачуна, за такво цртање слабо маре а ученици, пошто им се даје оно што они не разумеју и што их ин најмање не интересује. Дете воли конкретну целину да црта, а место тога му сервирају апстрактне линије и тачке, које није у стању разумети. Произвољно цртање, цртање по сећању и цртање продуктивно мора се искључиво употребљавати у основној школи, а специјално у првом разреду. Пртање по прегледу било то са предмета или цртарије, треба уклонити из основне школе, ако хоћемо да цртање постигне циљ и да деца имају користи од цртања. Продуктивно цртање и цртање по сећању су драгоцени материјал учитељу за контролисање дечјег схватања и појимање и за испитивање дечјег круга интересовања и за мерење напредовања деце у настави. Цртежи су иајбоље мерило, које нам тачно и сигурно показује напредак дечји у настави и развитак његовог круга спознаја. Из наведених се разлога види важност цртања у школама за дете и учитења, па поред, свега тога се слабо мари за овај предмет и нико му не посвећује довољно пажње. Многи наставници кажу: не умем да цртам, па не могу деци показати да цртају. То није ни потребно, наставник не мора цртати, зато су деца да цртају. Деца ће сама себи изабрати предмет за цртање, а наставник може доцније да коригира и исправља, чак није ни то потребно; док се деца оспособе и добију јасне претставе о предмету и догађају они ће сами то исправити. Гума поготово није потребна, јер све цртарије треба остављати онакве, како их је дете направило. Тако радити кроз четири године, а добро је изабрати један предмет или животињу — рецимо коња — и оставити цртеж коња из првог разреда, и тако давати деци сваке школске године тај један предмет, ради посматрања, па ће се видети, како дете напредује у цртању и како је смешан и једноставан коњ у првом разреду, а како је тачно и правилно са свима детаљима нацртан у четвртом разреду. Оваквим радом ће много научити и учитељ и ученик. Само се на овај начин могу задовољити принципи модерне школе рада, која тражи саморадњу, активност и продуктивност и оспособљење детета за живот.

Да напоменемо неколико интересантних примера из дечијих цртежа. Наша деца по селима воле највише цртати коња, док се већ у градовима примећује да деца отступају од тогаи воле цртати ауто и аероплан. Исто је то и у игри наше деце. Деца се највише воле играти коња и војника. Коњ је та племенита животиња коју. деца највише воле. И причати деци о Краљевићу Марку, а не споменути Шарца то није за децу ништа,