Учитељ

434 Учитељ

ције у активитету организма, то је динамичка карактеристика 16. дне индивидуе (Фује). Између акције ствари или људи на нас и наше реакције, којом одговарамо на њих, има свагда један посредник, а то је наш темпераменат, који производи оно што би се могло назвати „бележником нашег духовног преламања“ (Фује). Темпераменат је као нека унутрашња судбина, која налаже једну одређену оријентацију функцијама људскога бића. Кад се гледа на начин акције и реакције једне особе са физичког гледишта, онда је то темпераменат, а са моралног гледишта је карактер. Темпераменгт је претежно физичка физиогномија људскога духа, а карактер је претежно морална физиогномија људскога духа (М, Миловановић). По др. Е. Кречмеру, појам темперамента групише се поглавито око афективитета. По њему је темпераменат опште понашање афективитета у правцу осеттривости и потицаја. Темпераменат обухвата, поред афективитета, и његове крвне и нервне основе, из чега истиче веза између темперамента и телесне грађе, дакле веза између телесне и душевне личности. Темпераменат је не само за карактер, већ и за интелигенцију човекову централни биолошки чинилац. Фује разликује темпераменат физички и темпераменат морални; темпераменат сензитивни и темпераменат активни. Сем старе поделе на четири темперамента, засноване на претежности главних сокова (хумора) човечјег тела — сангвинични, холерични, флегматични и меланхолични — имамо и других подела. Тако Фује наводи темпераменте штедње, поштеде и темпераменте издавачке, расипне. Селигер разликује веселе и тужне темпераменте. Др. Кречмер разликује шест главних типова. 1. весели, покретни; 2. практични реалистични, угојени, хумористични; 3. густокрвни; 4. раздражљиви, нервозни, нежни, идеалистични, повучени; хладно-енергични, систематски, доследни, мирни, аристократски; 6. хладно-нервозни, индолентни, особењачки, тупо-скитачки, уштапљени у погледу афеката. Осем тога, Кречмер разликује специјалне дегенеративне типове, као хистеричаре, епилептоидне, параноиде. Узајамним утицајем темперамента и средине, а нарочито доживљаја, развија се карактер. Темпераменат и нагонске диспозиције су конституционална база личности. Темпераменат има свој темељ у телесном саставу или конституцији човечјој. Конституција је нарочити телесни склоп једне индивидуе. Још у старо време се знало да свака индивидуа има своју нарочиту телесну особеност, засновану на мешању телесних сокова. Данас се лазива конституцијом скуп особина које се клицом преносе на индивидуу (особине које детерминишу) а које долазе до развића под утицајем т. зв. реализационих фактора. Тако има најразноврснијих облика конституционалног хабитуса, с погледом ла грађу костију, мишића, на снагу и величину срца, плућа итд. Притом су од великог утицаја радње ендокриних жлезда (са. унутрашњом секрецијом). У грађи органа за унутрашњу секре--