Учитељ

ПРИ

. Карактер, темпераменат и телесни састав 438

индивидуе, т. |. све што она има осећања, воље и интелигенције. У ужем смислу, карактер би био синоним чврсте, гвоздене воље. Ал. Мартен, у своме спису „Васпитање карактера“, сматра карактером скуп особина које претстављају две од трију главних подобности човечје душе: осећање и воља. По М. Миловановићу, карактер је постојанство акције и реакције једног лица. А Фује, у своме делу „Темпераменат и карактер“, сматра карактер као нарочито обележје индивидуе, њен релативно сталан начин да осећа, мисли и хоће. Људски карактер се изражава поглавито у његову начину понашања. По Фујеу, интелигенција је битни чинилац карактера. По њему; интелигенција се не може искључити из примордијалних чинилаца карактера. Интелекат је један од елемента који најбоље разликују карактер од темперамента. (Фује). Немачки психиатер др. Кречмер назива карактером целокупну личност човечју, посматрану са стране воље и осећања (искључујући интелекат).

Карактер се разликује као урођени, наслеђени и као задобивени, стечени у животу. Урођени карактер је нарав, ћуд, од природе дата душевност (натурел), што је условљено расом, сполом, темпераментом. Стечени каргктер се задобија развијањем воље и искуством у животу, нарочито у зрело доба. Урођени карактер је основа за морални или етички карактер. Битна ознака карактера је унутрашње јединство, сталност и одлучност воље. Напротив, човек без карактера је играчка туђих утицаја, или сопствених ћуди и страсти. |

Карактери су веома разноврсни. Има их моралних и неморалних; социјалних и антисоцијалних; активних и пасивних; чврстих и лабавих; уравнотежених и неуравнотежених ; индивидуалних и етничких; осетљивих и тупих; веселих и тужних; добрих и лоших. Фује разликује три главна типа: сензитивне, вољне и интелектуалне карактере. Полан (Рашћап) сматра да су карактер, личност и индивидуалност три речи за исти појам, али са разних гледишта. Полан разликује још ове типове карактера: тип који влада собом; тип нервозни; спокојни и неспокојни, раздражљиви, хладни и жарки, страсни типови; славољубиви, частољубиви и властољубиви тип; сурови и меки, гипки тип; тврдоглави и пркосни тип; смирени и побожни тип; егоистични и алтруистични тип; хистерични тип; оптимистички и песимистички

"тип, итд. Темељи карактера су темпераменти. То. су емоционалне

диспозиције. Темпераменти су меродавни за оно што се назива индивидуалитет или личност. Др. Бр. Петронијевић назива темпераменте душевним диспозицијама. Ма дасу идентични са душевним диспозицијама, темпераменти садрже у себи, као последице, и извесне вољне диспозиције. По Скворцову: темпераменти су природно расположење човечје, које се изражава у различитој примчивости утисака и различитом изазивању осећања и

тежња код разних лица. Темпераменти су индивидуалне варија-

Учитељ 28