Учитељ

454 Учитељ

поузданог стварања појмова. Онда и ови плашљиви говоре својим суседима о својим скромним радовима. А још кад у њиховој радости за првим успехом узму учешћа и остала деца и учитељ, онда она почињу самостално градити и поучавати се. Тако постају слободнији и они, који су заостали били. Само једна похвална реч ствара код њих радост и поверење у наставника и у исто време расте код њих самопоуздање. На овај се начин буде снаге, које у деци тињају.

Све што деца доносе собом у школу од духовног блага, треба мало по мало из њих извући и тако знати шта имају, шта им треба поправљати, шта избацити, шта допунити, а шта додавати како и колико. Па затим код њих створити нова интересовања. За ова нова интересовања најпогоднија су посматрања предмета и посматрања животних односа, које деца могу да схвате. Најзгодније прилике за то може пружити сам живот. Децу треба често изводити. Поље, шума, ливада и река треба да буду дечја најомиљенија завичајна места. Тако исто и градина и цвеће. Где пак месне прилике нису погодне за извођење природописне наставе, треба децу изводити тамо, где се могу изводити: на улицу, у парк, у фабрику, у пољане итд. Добит од овога осети се одмах, јер их прилике и посматрање одводе на места која су им баш потребна. Под руководством учитеља деца посматрају и морају се навикавати да добро отварају очи, Колико само оваква настава утиче на телесни развитак дечји! Удови су слободни, плућа се надимају на свежем, чистом ваздуху. Овде се не седи на неудобним клупама скрштених руку. Колика би само неугодност и тортура била за одраслог, кад би га само један сат приморали да седи у клупи скрштених руку!

На овај се начин прикупља материјал који ће се обрађива-. ти у доба, кад се не могу чинити изласци, у дане, кад је напољу рђаво време. И онда им се мора дати градиво из њихове околине, али које њих интересује. -

Из довде наведеног јасно је, да укупна настава има као центар наставу природних наука. Приступачним путем науче се деца да гледају и посматрају све што их интересује. Кад се све овако припреми и за наставу читања и писања и за наставу рачунања и певања, онда се полако сви предмети издвајају као такви, али се увек мора држати узајамна веза (концентрација). Само овде није концентрација у смислу Цилерове идеје о концетрацији, при којој се разнолико градиво из сваког предмета уређује око градива једне јединке. Овде укупност треба да значи целокупно знање о каквом доживљају или предмету. Сличности ипак има. Јер, док Цилер групише све око морално-религијског, дотле поборници укупне наставе узимају наставу природних наука за вођу.

Ради илустрације самог извођења укупне наставе, изнећемо један пример из школске праксе.