Учитељ
470 Учитељ
мора бити такав, како би што боље потпомогао васпитни и наставни рад. Треба да буде деци познат, а уз то још и покретан, да би се могла по потреби довољно користити површина учионице.
Радићемо на остварењу што већег степена рационализације у погледу снабдевања помоћним средствима. Пре свега потребно је саставити уџбенике за поједине наставне предмете, који би одговарали духу свога предмета, као и прашким приликама. Затим треба установити централну физичку и хемијску дворану, које би се снабделе и таквим помоћним средствима, која поједине школе услед скупоће не би могле да набаве. Уз дворане би се установиле и лабораторије у којима би ученици радили под надзором наставника. Потом би се приступило оснивању централног ботаничког врта са стакленим баштама у којима би се гајиле све културне егзотичне биљке, о којима се учи у школи. Од исте вредности била би и централна биолошка станица.
Такође је за препоруку и установа централне дворане за пројектовање светлосних слика; збирка колекције диапозитива из свију крајева државе (значајно помоћно средство у науци о отаџбини); збирке микрофотографских диапозитива из анатомије и хистологије.
Даље треба тежити ка припремању и састављању поучних филмова, помоћу којих би се рад разгранао и олакшао.
Наш највиши циљ јесте: да оданим програмним радом што лакше постижемо васпитни и наставни успех у интересу омладине и народа.
Једино у томе гледамо остварење својих тежњи!
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
А) Домаћа књижевност
»5Ккоја гада, !Чејпа | (ећтска згикбига«, парбао: Забћ Гјарилејс. Лартеђ, 1930. 5. 155. Птата 20. |
У кратком размаку, наша доста оскудна педагошка литература, обогаћена је неколиким значајним делима, која третирају нову школу: школу рада. После Спасићевог: „Увода у нову школу“ /) где су јасно и концизно приказани сви облици нове школе, згодно долази књига Салиха Љубунчића. Оно што нам Д-р Спасић није рекао (јер му то није био ни циљ), што је
само нагласио и маркирао као појаву, као факат, то налазимо |
5) Др. Влад. Спасић: Увод у нову школу; Београд, 1930.