Учитељ

А) Домаћа књижевност 411

јаче наглашено у Љубунчићевој „Школи рада“. Рекли бисмо да обе књиге чине јединство: да се допуњују. Док се Д-р Спасић

ограничио само на приказ, и да нам изнесе главне карактеристике, главне облике и типове школе рада, Љубунчић нам даје опширно генезу те школе, и говори о главним претставницима њезиним. Узео је најглавније и најкарактеристичније. Изнео њихове идеје, рад, и педагошке погледе на организацију школства. Поред овога, чистог идејног дела, у великој мери је заступљен и практични део.

Школа у свом историском развоју, није никад доживела тако јако превирање, као у наше доба. То и писац тачно уочава и опажа једно живахно превирање и таласање, и види да су људи свих континената, у изградњи нове школе и новог духа у њој, вођени заједничким побудама.

Појам „Школа рада" различито се схваћао. Прави појам школе рада дао је Кершенштајнер тек 1908 год. у једном свом чувеном предавању: „Школа будућности то је школа рада". Од тада датира и школа рада.

Прелзећи на главне претставнике школе рада, узима све

по два и два претставника, махом опречних назора (ОзКат Зе ће,

— Ниго Сапфе; Јоћп Пеуеу — Адојрћ Еегтеге; Сеото Кег-

всћепзђеет — Р. Р. Вјопзк). Резимираћемо укратко њихове

идеје и погледе на школу рада. ОзКат зету. По њему је дете визуелно — дактилно, јер

"највише употребљава ова два чула. У његовој школи у Берлину ништа се вербално не објашњава. Основао је техничке радио-

нице у којима је спровео принцип: Све што се учи, треба технички приказивати. Ручни рад је главно средство школе. Заступа технички рад.

Нидо Самагд, његов савременик, супротно њему, заступник је слободног и самосталног друштвеног рада. Идеал му је културна личност. Велики је противник формалних ступњева. Истиче ове радне ступњеве: 1) постављања задатка; 2) одређивање пута и начина, како ће се радити и 3) рад. — Док Зе е много наглашава ручан рад и економски моменат, Сбач ће је за хуману и културну личност.

Јоћт Петеу (Џон Дјуи), истакнути амерички философ и педагог, везује своја философска схватања за педагошке проблеме. Педагогија је, по њему, само примењена философија. У школи се полази од живота, а главно је обележје: активност. Сав рад у школи је у истраживању. Ручни рад не сме бити сврха,

већ само средство. По њему радити у дрвету не значи упознати "технику столарског оруђа, већ побуђивање и оплемењивање ху-

маних осећаја. Он наглашује више душевни рад и духовну

културу.