Учитељ

472 Учитељ

Адођрћ Кеттете је за мануелне радове јер су они детету најближи и најједноставнији. Додирује се са Пезеу-ем у принципу: да сви школски предмети, па и ручни рад, треба да буду у педагошкој служби. И по њему све васпитање треба да има карактер активности. 6

Још важнија и боље обрађена су идућа два педагога, из.

чије опрезности јасно уочавамо прави карактер и дух нове школе.

Сстеотд Кетзвсћепћетет, истакнути немачки философ и пе-. дагог, најбоље је разрадио систем новог школства. Његова огледна школа у Минхену постала је образац школе рада. Он је за државно, социјално образовање: за образовање грађана. Васпитање мора побуђивати духовну као и физичку активност. Разликује четири облика рада: игру, спорт, занимање и душевни рад.

Као што је Кетасћепфејлег претставник грађанске Немачке тако је Вјоп5кј. претставник комунистичке Русије.

Р. Р. В!опзкај је за политехничко образовање. Његове педагошке теорије поникле су из марксизма. Нема верских и моралних вредности. Док Кегзећепзјеттег хоће сав школски рад да педагогизира, ВЈопзЕјј хоће да га материјализира. ВЈоп5 полази од творнице, индустрије. Централни проблем школе је, да дете стекне способност како би постало господарем индустријске културе. Наше је доба, узвикује он, доба стројева и машина.

-Е

Међу даљим одељцима истичу се по важности: Радна обука, и Радна обука у појединим предметима.

У радној обуци разликује два главна момента: организаторски и методички. Први обухвата: ученике, школско градиво, ступњеве рада и учитеља. Други пак појединачно све наставне · предмете.

Далеко би нас одвело да о овим свима важним моментима. засебно говоримо, једино напомињемо да су та опажања тачна, нова и занимљива. Практички гледано, одељак: радна обука у појединим предметима, за наставнике је можда најважније. Штета што тај одељак није више обрађен. Али и из овога може јасно да се осети и схвати нови дух; ново савремено. гледање, трети_рање и обрађивање појединих школских ПК ЈА о. је доста.

Оно, што је овде, може бити пропуштено, то је писац. раније детаљније разрадио. У својим ранијим књигама и радовима, којих има леп број, спровео је принцип школе рада скоро: кроз све наставне предмете (писмени састави, рачун, познавање: природе).