Учитељ

406 Учитељ

При овим опитима мора се водити рачуна о томе, да није у стању један ејдетичар да створи себи ејдетску слику о ма коме предмету; у томе погледу постоје међу ејдетичарима, као што ћемо видети доцније, велике индивидуалне разлике. Отуда, ако један „ученик не може да направи себи ејдетску слику о првом показаном предмету, не значи, да он уопште није ејдетичар. Треба услед тога пробати и са другим предметима за које се сме претпоставити, да су из области његових интереса.

Ево шта вели О. Крох о опитима ове врсте које је извео над својим ученицима. „Резултати ових опита превазиђоше сва очекивања. Велики проценат ученика имађаху слике и описиваху их, као саме чулне опажаје; оне беху верне копије самих предмета и јасне као халуцинације. Неки од ученика беху изненађени овом својом способношћу. Живахни описи и многобројне интерјекције беху притом уверљиви докази за то, да је овде по среди један психолошки доживљај, који по својој живости и осећајној јасности мало или нимало не изостаје иза оригиналног опажаја. (Група А) Други видеше у опажајној слици само извесне делове посматраних предмета, али их видеше са истом оном јасношћу као и они први (Група В), други опет видеше само извесне нарочито интересантне објекте (Група С). Понеки опет видеше само јасне бојне површине или сенке или — често светлуцаве скице целе слике или оних делова који се нарочито истичу (Група [)). Један знатан део ученика најзад одби израз „видети“ изрично: „Ја то не видим“, говораху они, „ја то себи само претстављам“.')

Психолошки опис ејдетских слика

Ејдетске слике истичу се међу осталим оптичким појавама богатством своје садржине, као и њеном јасношћу и њеним интензитетом; затим својим локалитетом, својом променљивошћу, својим начином постајања и престајања; даље својом сталношћу и трајањем. |

По богатству своје садржине као и по њеном интензитету и јасности, оне су најсродније са реалним опажајима а са халуцинацијама. Али за разлику од ових, ејдетске се слике показују као несумњиве субјективне слике, које се ипак само пројицирају у реални простор чула вида. Ова јасна свест о субјективитету ејдетских слика има свога основа пре свега у томе, што често нису чврсто локализоване у простору, већ са најмањим кретањем погледа оне или мењају своје место или се губе. Изузетно се дешава да оне остају на своме месту, као што је то у горе описаном случају код сликара В. Блаке. У овим случајевима свест о њиховом субјективитету произилази

5) 0. Кгоћ, н. н.м. ст. З и 13.

|