Учитељ

о МИ

494 Учитељ

бинама, с оруђем и његовим функцијама на основу сопственог искуства, постаје тако „најинтензивнија очигледна настава“ (како је Фр. Хертел одлично формулисао већ пре десетина година): у раду са стварима изводи се посматрање. Дабогме да треба да је сва и свака настава она која формира, т.ј. да је стваралачка, и за то је неопходно да акт утиска прати свагда акт израза, зашто јесу и остаће увек најзначајнија средства говор и писмо. Али већ у настави цртања и певања владају друга средства изражавања, а у делима сасвим се исказује душа стваралачки, наиме просторно стваралачки, она пројицира своје биће према споља у производу ручне вештине који се може чулно опазити: „рука која говори" О. Сајнига! Уједно баш та врста бити-активан иде на сусрет наивном стању детиње душе, чарочито појамно и језички неспретног детета. Сва деца радо раде на ситно, те баш недаровити дају често најбоље радове. Баш к њиној души наћи ћемо најпре приступ кроз врата телесног рада.

Али настава ручног рада није само образовање, него и предање. Њој је сврха „образовање личности кроз увођење у техничку културу“. У систему културних добара стоји материјална култура као „цивилизација“ насупрот идеалној култури; њоме владају категорије корисног и пријатног. Школа која даје: опште образовање још нема много заједничког са цивилизацијом; тек у позиву и школи за позив дешава се увођење прираштаја у техничку, занатску, пољопривредну, индустриску итд. културу, с коначном сврхом привредног оспособљавања за село, сталност младића. Али ни претходно васпитање за позив не сме сасвим занемарити оно културно подручје. То доноси само собом већ занимање с духовним културним добрима, с наукама и уметностима, уколико настава и овде мора да напредује од самог гледања ка раду. Културна историја, географија, природне науке, ликовна уметност, музика итд. извиру додуше из наручја. идеја, али утичу најзад увек ма на који начин у оно што се може чулно претставити. Наше зграде, фабрике, машине, железнице, лађе, лабораторије, алати, апарати, инструменти, одела, станови, посуђе, пећи, телеграфи, телефони, установе радиа. итд. они сачињавају у неку руку тело културе. Да то не буде тело без душе, то је брига свих правих пријатеља човечанства који примећују колику опасност значи само техничкопривре--