Учитељ

544 Учитељ

За овим је говорио о главним скупљачима нар. песама: Качићу, Мушицком, Вуку Караџићу као и осталима другога реда, као Сими Милутиновићу, Ђукићу и Мартићу, Петрановићу, Богишићу, Врчевићу, Херману и другима.

У подели нар. песама учинио је преглед лирских или женских песама и навео поделу епских песама 10 стиху: дугоме од 15 (бугарштице) и краћему од 10 слогова и затим по садржини на циклус неисториски, па циклус о Немањићима, Косовски, о Краљевићу Марку, о Бранковићима, Црнојевићима, Хајдучки, Ускочки, Црногорски и о Ослобођењу Србије — у свему девет циклуса.

Али две трећине књиге (стр. 56—164) писац посвећује народној поезији „као васпиталу“. ИМ управо то и јесте главни задатак књиге, васпитни, одлучни, за развијање морала, врлина и лепота, које епска поезија народа пружа у сваком свом стиху, у свакој строфи.

И доиста, писало се доста о литерарној, историској, уметничкој, филозофској, филолошкој страни народне поезије, али никад довољно о њеној моралној а нарочито васпитној вредности и утицају. Г. Милошевић је овом књигом пружио школским и ширим читалачким круговима дело те врсте и тиме дао добар почетак, а ми верујемо, да ће он дати још и више, а нарочито са одабраним илустрацијама, списа у овоме правцу и тиме испунити осетну празнину у нашој уметничкој „педатошкој књижевности“.

У овом одељку писац аналише чисто епску нар. поезију и износи њене моралне квалитеше. Они су део наше народне душе и као такви континуитивно, нагонски, спојени са нама и нашом свешћу и савешћу. Зато на њих треба само указати, исшаћи их и ар НЕ и онш после нама сами собом говоре.

Писац дуже истиче у почетку тешке казне за неморалне радње и сваковрсне грешнике и отпаднике од врлина, доброте и поштења, као и од човечности и јунаштва.

А за тим се излажу песме кумству, побратимству, брат«кој љубави, сродницима, родитељима, женидби, крсном имену, поштовању и помагању сиротиње, праведноме суду, неверству жене, женској стидљивости, осионости, о мучењу савести, покајању, односима између човека и жене, о породичној части, другарској верности, гоњењу варалица, о карактеру, прегоревању и пожртвовању, витешким невољама, жртвама за отаџбину, честитости, поштењу, искреној љубави и свуда и свагда: о — РАДАН И Јуванану и о личној храбрости.

Уосталом кад би се сви томови прибране нар. поезије овако прегледали и коментарима осветлили видело би се,