Учитељ

Темпераменти и њихов значај у васпитању детета – 599

хладне крви, док су сангвинички и меланхолички темпераменти — темпераменти осећања, и то први лаке крви, а други тешке крви. Филозоф Лоце разликује темпераменте по различитости узбудљивости за спољне утиске, по брзини са којом се претставе мењају, по јачини осећања која их прате и по лакоћи са којом се везују спољне радње за унутрашња стања појединаца. А и филозоф Вунт задржава такође ту античку поделу на четири темперамента, делећи их, углавном, по интензитету и брзини променљивости осећајног и вољног живота сваког појединца. Тако су холеричари и меланхоличари склони снажним афектима (јаких осећања), а сангвиничари и флегматичари склони слабим афектима. Тако су затим, холеричари и сангвиничари склони брзој променљивости осећајног и вољног живота, а меланхоличари и флегматичари склони спорој променљивости тог живота.

Међутим, и поред одржавања те поделе на четири темперамента, та подела не може потпуно обухватити мноштво индивидуалних диференција (разлика) у области осећајног и вољног живота појединих људи. Најпре због тога, што поједини тепмераменти прелазе један у други такорећи неосетно, преко безбројних својих нијансирања. А затим и по томе, што се темпераменти мењају по узрасту и полу, по болести, по клими и по општим животним приликама. М најзад, по томе, што се темпераменти не могу изоловано (издвојено) посматрати, већ увек у односу на диспозиције опажања, претстављања и вољних манифестација. Све то, дакле, мора се узети строго у обзир, кад је реч о појединим темпераментима. Отуда, у новије време проширује се та подела темперамената чак на 12 врста, односно типова. Овде се задржавамо на подели од четири темперамента, и то не толико из теоријских разлога колико из практично-школских разлога, пошто је у стручној школско-педагошкој књижевности задржана таква подела темперамента. Само су код свакога од тих темперамената истакнуте и позитивне и негативне стране, нарочито код темперамената деце.

Ш

Холерик (од грчке речи сћојог == жуч) је тип брзе (лаке) узбудљивости и знатне јачине осећања и воље. Он је агилне, бујне, жестоке и одважне природе, али и нагле, напрасите, безобзирне и страсне природе. То је тип воље и акције. Он се брзо и силно узбуђује, а уз то реагира енергично, одлучно. Али исто тако постаје лако пргав и нестрпљив. Препреке у животу и рад не збуњују га и не чине малодушним, већ га напротив, чине још борбенијим, отпорнијим и пркоснијим. При спровођењу неке акције може бити безобзиран. Мишљење му је оштро и дубоко, те отуда тежи да продре у суштину ствари и дога-