Учитељ

Б) Страна књижевност 633

казивање, игра и спорт — ту има довољно прилике за стицање и примену знања и духовних садржаја.

Права метода испољава пет ознака: „Прво, да ученик има пред собом збиљско стварно стање, погодно за стицање искуства — да има јединствену, складну делатност за коју се ученик интересује ради саме ње; друго, да из овог стварног стања избија проблем, и потицај за мишљње; треће, да ученик поседује потребно знање и да подеси нужна посматрања ради обраде проблема; четврто, да наилази на могућа решења и да је дужан да их развија на сређен начин; пето, да има могућности и прилике да практичном применом окуша своје мисли, разбистри њихов смисао и самостално открије њихову вредност“. — У збијеном облику сам Дуји обележава свој систем као такав у коме „учење проистиче из јединствене делатности или запослености која је управљена ка социјалном циљу и искоришћује градиво типично социјалних ситуација“.

Дујиев педагошки систем заводи, придобија својим заокругљеним (потпуним) и провидним током мисли. Међутим, ова несумњиво велика преимућства ипак не могу заташкати да су откупљена по цену јаке једностраности. Дујиева педагогика је оцртана на полеђини једне сасвим особене филозофије и на једном исто тако особеном историјском положају његове домовине. Њему је искуство прва и последња реч. Она има врло широко значење. Што се у искуству појави и што се у искуству потврди, једино то је истина. И тако има — и у педагогији разноликих истина, али у ствари нема ове истине. Једина „највиша вредност“ која се може навести јесте сам животни догађај“. Живот по себи је вредан, а и сам себи довољан.Надвременске вредности не вреде ништа овоме филозофу. Тако у Дујиу упознајемо типичног претставника америчке филозофије прагматизма и плурализма. Поред тога у његовој педагогији долази до израза и његов спознајно теоретски натурализам. „Природна наука претставља остварење логичког садржаја и логичких претпоставки свег сазнања“. У вези с овим убеђењима је и Дујиева вера у напредак и његово високо цењење технике и рачунског разума. Природна наука нас је упознала са развојном мишљу „а овај развој у стварности значи трајно, постепено поправљање стања човечанства“. Из историје се може дознати, како цео напредак човечанства од варварства до културе почива на интелектуалним открићима и проналасцима“.

Тако у овом погледу Дуји усваја готово просветитељску црту. Његова васпитна поука (наука) у својој сржи је школска и учитељска педагогика. У: њеном средишту стоји настава. Од немачких теоретичара васпитања из садашњости и најближе прошлости, Паул Барт је свакако био Дујиу највише духовно сродан. Кершенштајнер се је у свом последњем периоду окренуо од позитивизма и приближио другом гледишту. А вође са-