Учитељ

Б) Страна књижевност 635.

тенденције, које су психолози мало испитивали. Њихова тежња за независношћу од одраслих, показује нам жељу, да-не буду потпомогнута изузев у случају апсолутне потребе. Те спонтане активности, које извиру из дубине унутрашњег живота дечјег, до сада су биле сакривене због незгодне и енергичне интервенције одраслих, који су веровали да чине добра детету, кад му своју активност намећу и кад га гоне, да стално ради по њиховој иницијативи и вољи. Због тога се при васпитању деце ишло погрешним путем. Између одраслих и деце постојао је један алиби, који се данас мора уклонити, јер је дете социјално биће са којим се мора друкчије поступати. Дете, које жити у амбијенту створеном од одраслих, живи у амбијенту, који не одговара потребама његовог живота не само физичког већ и техничког.

У другсм чланку »Ешита орпт« Назарено Паделаро истиче све добре стране система Монтесори верујући, да ће будућност · припадати њему. Ова је ствар написана са дубоким познавањем деце и њихових манифестација и заслужује нарочиту пажњу.

У трећем чланку „Монтесорине школе у Италији“ износи се оснивање Школе метода Монтесори у Риму. Она је отворена 5 фебруара 1928 год. у циљу припремања учитељица за „дечје домове“. Организација школе је јединствена. Ове године школу је походило преко 100 кандидаткиња. Школи су придодате четири дечје секције са 200 деце од 3—8 година за практичне радове. Школом управља сама Г-ђа Монтесори. Чланак „Религијско васпитање“ писао је Ђовани Прантера. Он истиче, да су деца по природи својој склона да верују и то им треба развијати не грубим и досадним молитвама, већ развијањем религијских осећања.

Часопис доноси, да је почетком јануара ове године отворен 16 интернационални курс Монтесори. На курсу има слушатељки из Енглеске, Норвешке, Шведске, Данске, Холандије, Немачке, Аустрије, Угарске,. Литваније, Пољске, Албаније, Бугарске, Чехословачке, Румуније, Аргентине, Чиле, Панаме, Сијама и Кине.

У чланку „Искрене речи одраслима“ износи Роберто Асађоли, да ми одрасли не познајемо децу и верујући, да им помажемо у њиховом развитку, ми им напротив сметамо. Монтесори вели: „Дете тражи да живи а ми му то забрањујемо". То је слепило одраслих због кога наступају безбројни случајеви нервних и психичких болести. Асађоли дели те психичке 60лести код деце на три дела и говори о њима врло опширно.

Врло је интересантна рубрика „Некада се говорило“... која ће се појављивати у сваком броју. У овом броју имамо на пример ово:

1 Некада се говорило... да је дете лењо и променљиво биће. Међутим сталност је код њега главна врлина. Зар нисте никад опазили како је верно својој мајци2г! Па и у раду је