Учитељ

684 Учитељ

нејасно говори, или човека који говори страним језиком, ако. пажљиво посматрамо његова уста; у позоришту боље разумемо. глумца или певача, ако његова уста приближимо двогледом. То су позната факта. Мање је познато, да урођена или у раном добу детињства стечена слепоћа ограничава и смета правилан развитак говора . Подражавање је рефлекс претежно оптичкомоторични; оптички утисци утичу на подражавање много више него слушни утисци. Деца подражавају прво оне слогове, који. се добро виде, на пр. па па, ма ма, ба ба, тата итд. Слепој деци недостају оптички утисци при стварању гласова, недостаје им. дакле потстрек подражавања виђених покрета говорних органа; слепа деца зато остају, и кад чују, дуже времена нема (Мојмган, Вунт).

2) Значај моторично-кинестетичког пута за развитак говора је велики. Поремећеност овог пута проузрокује знатне. неправилности говора.

3) Највећи значај за развитак говора има слушни пут. Ако. недостаје слух, говор се не развија, те се појављује глувонемост. Код глувог детета отпадају сви слушни утисци, који изазивају говор и звуци околине. Његова продукција гласа заостане на ступњу инстиктивног брбљања; дете не чује свој глас, не подражава изговорене слогове и речи, јер их не чује и не схвата значај виђених покрета говорних органа; и кад их. подражава, не схвата њихову важност за стварање нормалног говора. Оно више обраћа пажњу на израз и мимику лица и на. гестове, којима се прати говор, и на тај начин се споразумева. с околином. Глуво дете не може научити спонтано да говори, те се код њега појављује немилост. Стога је потребно, да лекар, који испитује немо дете, пре свега испита његов слух.

Потребно је упозорити на то, да губитак слуха у првим годинама живота проузрокује закржљалост говора, па чак и глувонемост. Куцмаул наводи да дете може после појаве глувоће и у четрнаестој години заборавити научени говор. Код већине не постоји потпун губитак говора, ако су деца оглувила после 7 године, дакле у добу када науче да читају и пишу. Код случаја урођене или стечене глувоће пре развитка говора потребно је: деци пружити што пре систематско васпитање према модерним методама, при чему се за развитак говора искоришћују оба преостала перцепциона пута, т. ј. оптички и кинестетички.

М велика наглувост може проузроковати неправилан развитак говора. Ако је наглувост врло знатна, те недостају слушни утисци за развијање и усавршавање центра говора, дете може научити врло мало речи, услед чега је оно готово немо. Код наглуве деце не може се пак утврдити непосредна зависност ступњева немости од ступња наглувости. Развитак говора не зависи само од васпитања и пажње, коју околина посвећује детету, него овде утичу и други чинитељи, који се често преви-